Jadarit je sličan kriptonitu: Samozvani Supermen sve slabiji u prisustvu ove rude

Takođe, ispostavilo se da je tačno i to da je jadarit sličan kriptonitu, pa je tako samozvani Supermen, Aleksandar Vučić, sve slabiji u prisustvu ove rude.

Čak i njegovo najjače oružje, medijska propaganda, počela je da pokazuje velike slabosti jer evo već nekoliko godina nisu ni za jotu uspeli da promene stav većinskog stanovništva.

Čisto zbog čitalaca treba ponoviti da je prema svim relevantnim istraživanjima decidno protiv iskopavanja litujuma negde oko 60% stanovništva dok je za tek nešto preko 20%.

Inače, raspoloženje javnosti je i u pogledu podrške Vučiću gotovo identično, ali se na izborima ne preslikava u ovakvim brojkama zbog toga što je režim uspeo da napravi takav politički inženjering uz pomoć kojeg u apstinenciju gura dobar deo opozicionih glasača, dok drugi deo onih koji mu nisu naklonjeni ucenjuje, potkupljuje ili prosto demorališe.

Međutim, litijum u istorijski i identitetski važnom delu Srbije došao je kao neopolitička tema koja gađa pravo u arhetip.

Dolina Jadra je od samog početka moderne srpske državnosti postala slobodna i praktično od 1804. godine se u kontinuitetu nalazi u državnom okviru Srbije. Od toga, preko sto godina je bila praktično na prvoj liniji odbrane, a što se u Prvom svetkom ratu najbolje pokazalo.

Takođe, u ovom delu naše zemlje je tokom Drugog svetskog rata oslobođeno prvo veće naselje u čitavoj porobljenoj Evropi.

Reč je o Loznici koja je oslobođena 31. avgusta 1941. I sada kada se nemački kancelar Olaf Šolc pojavio kao glavni Vučićev politički pokrovitelj vezano za kopanje litijuma, nije ni čudno što su se sasvim prirodno spojile melodije „Marša na Drinu“ i „Otpisanih“ u jednu sasvim novu simfoniju slobode.

Naravno ne treba biti naivan i pomisliti da je režim blizu kapitulacije i da će se lako predati. Reč je o ljudima koji su zarad malo vlasti i ćara spremni da urade bilo šta, tako da se mora biti vrlo oprezan. Imajući u vidu da lično dobro poznajem gotovo sve ključne nosioce vlasti u zemlji, moja je pretpostavka da će oni pokušati da preko svojih ljudi iz opozicije prvo centralizuju proteste, a da ih onda uguše.

Inače, to je već nekoliko puta uspešno sprovedeno, poslednji put prošle godine kada je formalno na zahtev opozicije Vučić raspisao vanredne parlamentarne i beogradske izbore i na taj način sa ulica sklonio stotine hiljada ljudi koji su protestovali protiv nasilja. Slično je bilo i tokom onog prvog talasa protesta protiv litijuma.

Kako bi se vlast onemogućila u nameri da uguše i ove proteste neophodno je održati postojeću formu organizovanja. Svojevrsna anarhija i niz manjih skupova u različitim krajevima Srbije onemogućuju režimsku propagandu da narodnu pobunu svedu na priču o „zloj opoziciji koja hoće da sruši zemlju“, a ujedno ne mogu ni da čitavu priču povežu sa bilo kojim od tzv. opozicionih lidera.

U ovom trenutku bilo kakva centralizacija protesta bi išla na ruku samo Vučiću, pa tako i najavljeni skup u Beogradu mora biti posmatran samo kao jedan od protesta, a ne kao glavni.

Takođe, skup na Terazijama ne sme biti prikazivan kao nekakav „dan D“ jer smo se takvih dana svi nagledali, a nikakvog rezultata nije bilo.

Ujedno, ne sme se dozvoliti da se ova tema ubaci u Narodnu skupštinu nalik na situaciju kada se o Kosovu i Metohiji održala posebna sednica koji je Vučić iskoristio da provuče nepovoljan sporazum na koji je usmeno pristao.

Koliko imam informacije, vlast već vodi pregovore o tome da se iz opozicionih redova pokrene zahtev za posebnu sednicu o litijumu. Na toj sednici bi se održala još jedna kečerska predstava u kojoj bi bilo puno buke, ali bez bilo kakve štete po vlast.

Moram sve da podsetim da je ovaj saziv Narodne skupštine potpuno nelegitiman i da je produkt pokradenih izbora, a za koje su blagoslov dali oni ljudi iz EU koji su deo lobističke grupe koja stoji iza projekta otvaranja rudnika u dolini Jadra.

Glavni pregovarač o izbornim uslovima bio je slovački političar, Vladimir Bilčik, dok je potpisnik Memoranduma o snabdevanju EU kritičnim sirovinama iz Srbije takođe slovački političar, Maroš Ševčovič.

Ako se svemu doda i to da je slovačka kompanija InoBat potpisala ugovor sa Vladom Republike Srbije da dobiju subvenciju od preko 400 miliona evra da ovde grade giga fabriku litijumskih baterija, dobijamo jasne konture te lobističke grupe.

Zato je svaki skup po unutrašnjosti mala pobuna u kojoj je litijum samo jedan od motiva, a često čak nije ni najvažniji. Slična situacija je bila u Crnoj Gori kada su na tamošnje litije pored pravoslavaca počeli da dolaze i predstavnici drugih vera kao i brojni ateisti, svako iz svog razloga, a svi zajedno sa istim ciljem. Zato treba poslušati Beogradski sindikat koji kaže: „Ne damo da uguše naše male pobune, mi rastemo u divove do konačne pobede!“

Autor je inženjer i predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.