Jasenovac i Aušvic, jezive priče o zločinima i brojkama

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Interesantno je „razmišljanje“ pisca navedenog članka :“nemoguće je ubiti 500 čoveka u toku 1 dana“! U crkvi , u Glini ustaše
   /3 kamiona ustaša/ su ubile 1500 Srba u toku
   jednog dana ! Koliko je ustaša bilo „upošljeno“ u Jasenovcu – „radnom logoru“ , koji su „obožavali“ Srbe , do imbecilnosti ! Koliko je partizana na Kočevskom rogu , ubilo četnika iza koliko dana ? Neka pisac članka „stavi prst na čelo“ ili još bolje desnu pesnicu i neka malo bolje razmisli – ako ume ! Mislim da je ograničen ideologijom „bratstva i jedinstva“ i „ljubavlju“ prema svom rodu – partizanskom !

2. „Ne znam koja je cifra ali nije ta od 700.000“? I to je kao argument? Da li je ovaj „novinar i publicista“ pokusao da obori i brojku ubijenih u Ausvicu? Onako „logicki“? Zasto je uopste objavljen ovaj „licni stav“?

3. Najkraće: Jasenovački logor trajao je 1.400 dana, ako je u njemu umoreno 700.000 osoba, to bi značilo da je u proseku svakoga dana, i na Vaskrs i na Božić, i po ciči zimi i paklenoj vrućini, ubijano po 500 osoba. A praktično, to je neverovatno. Čak i teško izvodljivo.

   Ајмо овако. У Аушвицу је, према Википедији, 1941. убијено 200000 Јевреја. То је, служећи се методологијом г. Милентија Пешаковића, 548 људских душа дневно. При томе, мора се приметити да је клима у Пољској далеко оштрија и непријатнија него у Хрватској, где је био логор Јасеновац, што би значило да су Немци имали мање лепих дана за убијање на располагању него што су то имали њихови верни саборци нешто јужније. Могуће је убијати 500 људи дневно. Све се може када се хоће. Наравно, све ово уз претпоставку да су Немци и Хрвати имали сличне стандарде о условима на раду. Ипак, није лако убити 500 људи, а напољу дува ледени ветар.
   У тексту, тј. потпису текста недостаје један мали податак. г. Пешаковић је потписан као учесник Другог светског рата али није речено на којој страни је учествовао. Мада, после овог текста, то више није ни важно.

4. „Pominje se cifra od 7.000 streljanih Šumadinaca u Kragujevcu među njima i četa đaka (izraz Desanke Maksimović iz njene „Krvave bajke“).

   Nemci su po Kajtelovoj naredbi za jednog ubijenog vojnika u znak odmazde streljali 100 Srba.“
   Nardeba je nalagala streljanje 100 Srba za svakog ubijenog Nemca, ali i 50 Srba za svakog ranjenog Nemca (hm, to znači da je bolje odmah ubiti Nemca nego ga raniti dvaput u dva odvojena slučaja, jer u tom slučaju ostaje i dalje potencijalni razlog za streljanje još talaca), tako da je sigurno bilo moguće da streljanje obuhvati više od 2300 ljudi.