Jasno vidljive rupe u Belivukovoj strategiji

Optužbama da je predvodio grupu koja je ubijaja, mučila, otimala, silovala i dilovala nije se previše bavio. Svoju odbranu od konkretnih tačaka optužnice sveo je na konstataciju da je Skaj aplikacija “fotošopirana i nezakonita”, DNK podmetnut, a okrivljeni saradnici izmanipulisani.

Veći deo izlaganja išao je onom linijom koja je utabana još dok je Belivuka i Miljkovića zastupao uhapšeni advokat Dejan Lazarević. Ukratko, strategija je vezati sebe uz vlast, uz nekoliko pikantnih detalja koji treba da privuku pažnju javnosti ali i daju na težini optužbama.

Tako smo od Belivuka čuli da je član SNS-a, da se video sa Vučićem u stanu njegove “bliske prijateljice”, da Vulin voli da popije i još ponešto, da je za njih kontrolisao tribinu i šta još da treba. Iako je u opisu svega toga bio proračunato maglovit, poruka poslata Vučiću je jasna – ako padam, ne padam sam.

Rupe u Belivukovoj strategiji već su danas jasno vidljive. Mnogo od onoga što je rekao u sudnici ostalo je u zgradi Specijalnog suda. Većina novinara u sudnici je bez reči slušala njegovo izlaganje, ali beleške nisu vodili znajući dobro da se ti delovi neće naći u njihovim izveštajima. Belivukov iskaz preneli su u celosti samo oni mediji koji su i ranije pisali o vezama klana i vlasti, a oni dobacuju do organičenog broja ljudi.

Drugu grešku Belivuk je napravio kada je birao šta će reći ne bi li uverio javnost da je naloge dobijao direktno sa vrha. Dosta je to bilo tanko – insinuacije da predsednik nije veran svojoj supruzi, stručne ocene da ministar unutrašnjih poslova koristi opojne droge, uzgredno pominjanje Vučićevog brata ili druga njegovog sina. Jedino za šta bi tužilaštvo moglo da se uhvati kada bi htelo/smelo to je izjava da je sa Zvonkom Veselinovićem rušio po Savamali.

Kod Veljka Belivuka nijednog trenutka nije postojala iskrena namera da do kraja ogoli stvarne razmere saradnje sa državom. Nijednom rečju nije spomenuo Dijanu Hrkalović, žandarma Nenada Vučkovića, sekretara Vlade Novaka Nedića, Aleksandra i Gorana Papića…Nije se uhvatio ničega što bi stvarno moglo da dokaže da je njegova grupa nastala i narasla pod državnim patronatom.

Moguće je da Belivuk tempira svoje nastupe pred sudom, i da tešku artiljeriju čuva za kasnije faze postupka, ali ne treba se uzdati u to. Do sada su se izjalovile sve nade javnosti da će istinu o državnom kriminalu čuti u sudnici. Ćutao je Legija, ćutaće i Belivuk.