Poštovani sugrađani,
Ne znam kako je s vama, ali meni ne pada na pamet da svoju takozvanu personalizovanu „bus plus“ kartu validiram pri ulasku u vozila gradskog saobraćaja, a evo i zašto:
Validiranje ovih karata je em krajnje neudobno, em savršeno nepotrebno. Zašto bih, trčeći da mi ne pobegne tramvaj, brinula još i o tome gde mi je ta karta, preturala pred ulazom po torbi da je nađem (na radost džeparoša!), baktala se s prebacivanjem rukavica, kišobrana, kese (ekološke!), cegera, knjige … iz ruke u ruku – samo zato da bih obavila radnju koja je savršeno nepotrebna?
Sad, osobi koja očajno pretura po torbi dok joj nervozni pretendenti na mesto u istom vozilu duvaju za vrat, dodajte osobu s malim detetom, plus bakicu kojoj trebaju obe ruke da se pridrži da bi ušla u autobus, plus studenta koji s velikom torbom ide kući na vikend … i pomnožite ih s brojem vlasnika personalizovanih karata. Čak i ako od tog broja oduzmete one koji će, rezignirano pristajući na svaku budalaštinu koja im se servira, poslušno nositi uvek spremnu kartu u zubima, rezultat će svakako biti nepojamna gužva pri ulasku u (skoro) svako vozilo.
A zašto je sva ova tarapana savršeno nepotrebna? Zato što je personalizovana karta, za razliku od nepersonalizovane, unapred plaćena za ceo mesec bez obzira na broj vožnji, sa nje se ne skida nikakav novac, suma koju ste uplatili na početku meseca ostaje ista do poslednjeg dana, ukratko – ona funkcioniše potpuno isto kao i dosadašnja markica. Nema, dakle, apsolutno nikakvog razumnog razloga da se personalizovana karta validira – za razliku od nepersonalizovane.
E, sad, genijalni tumači ovog neviđeno jednostavnog i praktičnog rešenja, s mrtvoozbiljnim facama, po svim medijima objašnjavaju da će to doprineti poboljšanju kvaliteta gradskog saobraćaja.
Molim? Hoće li možda, nekim volšebnim načinom, uvesti grejanje u ona vozila koja se po ovoj ciči zimi ne greju, ali se zato greju leti – i tako godinama? (Postoji li tako nešto igde u svetu koji pretenduje da bude civilizovan? Taj problem se, doduše, i ne pominje, valjda zato što rezultati njegovog rešavanja ne bi bili fotogenični). Elem, kažu nam da ovo maltretiranje putnika treba da doprinese kvalitetu gradskog prevoza, tako što će podaci o opterećenosti linija pomoći da se prilagodi broj i frekvencija vozila. Lepo. I tu dolazimo do, takoreći, naučno-fantastičnog dela ove priče, koji je ujedno i drugi razlog mog odbijanja da učestvujem u tom (bukvalno) putujućem cirkusu.
Ako sam dobro razumela, opisano maltretiranje vlasnika personalizovanih karata vršiće se, zapravo, u ime njihovog učešća u istraživanju koje treba da doprinese poboljšanju kvaliteta prevoza. U tom istraživanju moraju (pod pretnjom novčane kazne!) učestvovati svi pojedinci na koje se ono odnosi, i to u neodređenom trajanju.
E, sad, kao neko ko se takoreći celog života bavi istraživačkim poslovima koji uključuju žive ljude, u vezi s tim imam da kažem sledeće:
(1) učešće ljudi u bilo kom istraživanju mora biti isključivo dobrovoljno, u protivnom je ili manipulacija (ako su uključeni, a da to ne znaju) ili nasilje (ako su uključeni protiv svoje volje) – ovde je nesumnjivo reč o ovom drugom;
(2) istraživanja se uvek izvode na uzorku, nikad na celoj populaciji na koju se odnose (u ovom slučaju, populacija su svi imaoci personalizovanih karata), jer je to ne samo beskrajno nepraktično, nego i neizvodljivo – koliko je meni poznato, u istoriji nauke ne postoji pokušaj da se neko istraživanje izvede na celoj populaciji! ( Nikad se ne zna, možda ovde imamo posla s pripremom kandidature za Nobelovu nagradu u oblasti metodologije saobraćajnih nauka?)
(3) svako istraživanje, najzad, mora imati unapred određeno trajanje, što ovde nije slučaj. Budući da se istraživačkim poduhvatom o kojem je ovde reč flagrantno krše sva navedena etička i metodološka pravila, odlučno odbijam da učestvujem u njemu.
Kao da sve ovo nije dovoljno, organizatori ovog naučno-fantastičnog poduhvata se usuđuju da prete novčanim kaznama onima koji odbiju da u njemu učestvuju! Pitanje za milion dolara glasi: po kom tom zakonu se može naplatiti kazna (1.500 din, ni manje ni više!) osobi koja je uredno platila neku uslugu? Sigurna sam da ovakav postupak mora biti protivustavan. Ako nekim (tužnim i sramnim) slučajem nije, kako kaže moderna izreka – ćeraćemo se do Strazbura!
Ukratko, sa indignacijom odbijam da ono malo udobnosti koju mi omogućuju prilično jadni uslovi u vozilima GSP, položim na oltar gorenavedenih viših ciljeva zato što za sopstveni novac, na tu udobnost imam pravo i za taj isti novac, imam pravo na objašnjenja kojima se ne vređa moja inteligencija.
Ja, dakle, odbijam da učestvujem u istraživanju čiji se autori/organizatori ponašaju kao nekompetentne siledžije.
A vi, dragi sugrađani?
Autorka ima „bus plus“ karticu br. 0110159391, uspešno dopunjenu 27.01.2012 u 13:37:34
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
