Javni radovi i radne akcije

Inače, ozbiljni investitori, spremni da ulažu u različite proizvodnje, bazirane na našim sirovinama, energiji i radnoj snazi, već duže se ne pojavljuju. Najpre zbog investicione nesigurnosti, ali i trapave administracije. A javljaju se neki novi prijatelji spremni da na „drugarskoj bazi“ u Beogradu kupe najatraktivnije lokacije. Uslov je da te lokacije raselimo, o svom trošku očistimo i izgradimo infrastrukturu. Oni će tada nazidati „kule i gradove“ i naseliti neke nove Beograđane. Mali, dodatni, uslov je da im se u Vojvodini dodeli nekoliko desetina hiljada hektara paorskog zemljišta. Jedino tako moći će da prehrane te buduće stanovnike Beograda na vodi.

Učinak dubinskih ekonomskih reformi, najavljenih pre stotinjak dana u ekspozeu predsednika vlade, još se ne oseća. Ako to nisu najavljena umanjenja penzija i plata za pojedine kategorije zaposlenih. Ili kontroverzni Zakon o radu… Te „reforme“ su samo pooštreno grebuckanje po već praznim sirotinjskim džepovima. Povećanje poreza na imovinu, cena struje, hleba i ostalih životnih potrepština ima za cilj da iz već plitkog porodičnog džepa izbije i poslednji sitniš. Osamdesetak hiljada radnika u preduzećima u restrukturiranju, ukidanjem subvencija, mogu se smatrati novim nezaposlenim. Na njih povećanje poreza i cena ne utiče.

A šta Srbija, sama, bez novih zaduživanja može da uradi. Mnogo. Ministar pravde, gospodin Selaković, nedavno je objasnio da će neki osuđenici zatvorsku kaznu odrađivati na društveno korisnim poslovima. I da je plan njegovog ministarstva da se sve kazneno-popravne ustanove ubuduće izdržavaju radom svojih štićenika. A u knjizi „Javni radovi – doprinos izlasku iz privredne, ekonomske i moralne krize Srbije“ (Izdavač Udruženje učesnika radnih akcija i volontera Srbije), koja, sa pristupom okretanja sebi, razrađuje gotovo sve privredne oblasti, prikazan je upravo sličan projekat, u kome se dokazuje da, npr, štićenici zatvora u Padinskoj skeli mogu svojim radom da pokriju sve troškove te ustanove.

Evo još jednog primera i poziva nadležnom ministru. U Srbiji ima četrdesetak aktivnih Poljoprivrednih škola, od kojih većina raspolaže sa značajnim površinama obradive zemlje. Kada bi te škole u okviru nastavnog programa, pa još u saradnji sa poljoprivrednim i šumarskim fakultetima organizovale robnu proizvodnju sadnica voća ili šumskog drveća, rasada povrća ili cveća, rasnog podmlatka u stočarstvu, peradarstvu i dr. ne samo što bi se skinule sa budžeta nego bi sa tržišta potisnule mnoge sumnjive proizvođače, nakupce i prekupce. Pa još kada bi, na primer, šumskim gazdinstvima ponudile da proizvedeni rasadni materijal učenici zasade na okolnim goletima, a sve u okviru redovne nastave, ostvarile bi i dobar profit.

Ovo su indikativni primeri kako se, u okviru raspoloživih budžetskih sredstava, boljim raspolaganjem u svakoj oblasti može mnogo učiniti. U tom pravcu učinjen je iskorak u nedavno usvojenom Zakonu o otklanjanju posledica poplava. U članu 39 ovog zakona otvara se prostor za organizovanje javnih radova i radnih akcija. Zakon upućuje da se na javnim radovima mogu angažovati, pre svega, korisnici socijalne pomoći, nezaposlena lica, posebno koja primaju novčanu naknadu i dr.

U razradi Državnog programa obnove odrednice o javnim radovima moguće je značajno proširiti. Na primer, država bi domaćinstvima, neplatišama struje, televizije, poreza i dr. dugova, mogla ponuditi da dugove odrade javnim radom. To bi bila šansa da se dužnici razduže, pravedno prema redovnim platišama i korisno za elektroprivredu. Vredi razmisliti da se država umesto otpuštanja najavljenih 150.000 ljudi iz javnog sektora, odluči za manje zlo. Da te ljude, postupno i organizovano, uključuje u javne radove. Da se ljudima pruži mogućnost izbora. Ili javni rad, da se sačuvaju primanja i radni staž, ili otkaz. Isto to odnosi se na radnike koji tavore u preduzećima u tranziciji. Gubitkom subvencija njihovi radnici se neće naći na spisku službe za zapošljavanje, ali su nezaposleni i bez primanja. Naravno, ovako veliki broj nezaposlenih teško da se može uklopiti u nagovešteni Državni program obnove, koji je vezan za otklanjanje posledica od poplava.

Ali možda se isti način razmišljanja može primeniti na Program razvoja ruralnog sektora, koji se sporo ostvaruje. Svaka lokalna samouprava, u svojim okvirima, i na osnovu sredstava kojima raspolaže, može razraditi sopstveni program izgradnje poslovnih zona, infrastrukture i komunalnog uređenja. Reč je pre svega o uređenju i pripremi lokacija, koje bi uređene, sa potrebnom infrastrukturom, bile privlačne za domaće i strane nove investitore. Pokazalo se, investitori nisu spremni da dolaze na ledinu i unedogled čekaju uređenje zemljišta, komunalije, struju i dr.

Neograničene su potrebe ali i mogućnost organizovanog rada pre svega lokalnih vlasti da putem javnih radova i volonterskih akcija unaprede svoje sredine. Da svaka lokalna uprava sačini sopstveni program obnove i izgradnje i sopstvenim snagama pokuša da se trgne iz letargije i beznađa.

Autor je predsednik Skupštine udruženja učesnika radnih akcija, diplomirani ekonomista