Javni servis za manipulaciju 1Foto: FoNet/ Aleksandar Levajković

Kada na Radio-televiziji Srbije građani čuju vest da su dnevne novine Danas opozicioni Informer, jasno nam je da će se uskoro dodatno smanjiti procenat od 33% onih koji veruju medijskom javnom servisu.

Saopštenje u kome se jedine objektivne dnevne novine, svrstavaju u red tabloidnih partijskih glasila rame uz rame sa biltenima napredne vlasti, je nešto na čemu bi sadašnjem rukovodstvu RTS pozavideli i urednici TV Bastilje iz devedesetih.

Posle ovakvih besmislenih izjava, teško da će rukovodstvu javnog servisa biti jasno zašto subotom ovu zgradu učesnici građanskih protesta kreče u pink boju, a s vremena na vreme fasada postane i mestimično žuta.

Ali ne zbog žutog Bujketa, već zbog stotina žumanaca od jaja koja se razlivaju sa fasade javnog servisa, posle svakog malo većeg protesta građna Srbije.

Na javnom servisu već sedam i po godina nema objektivnih vesti o zbivanjima u Srbiji. Verno prateći sve aktivnosti Aleksandra Vučića, predsednika Srpske napredne stranke, revnosno nas izveštavajući o njima u redovnim, vanrednim i specijalnim informativnim emisijama, RTS svesno prenosi laži jednog čoveka koji se predozirao vlašću.

Time javni servis ne učestvuje samo u izbornoj, već i u predizbornoj krađi u režiji svog glavnog i odgovornog urednika Aleksandra Vučića, svodeći svoj informativni program na beskrupuloznu propagandu jednog diktatora.

RTS koji bi trebalo da građanima koji ga finansiraju omogući uvid u tok i rezultate izbora, tokom ovih sedam godina postao je jedan od stubova na kojima počivaju izborne neregularnosti.

Umesto javnog servisa, sveo se na servis za manipulaciju biračima.

Umesto kritičkog i istinitog osvrta na učinak svakog političara, javni servis svesno obmanjuje građane, falsifikuje stvarnost, ne libeći se da ovoj i ovakvoj vlasti pripisuje zasluge koje ni u kom slučaju nisu vezane za današnje vlastodršce i ovaj period strahovlade u Srbiji.

Pri tome, uposlenici RTS se ne ustručavaju da se beskrupulozno obračunavaju sa malobrojnim novinarima koji čvrsto stoje na braniku profesije, na bedemu časti, istine i ugleda novinarskog poziva, što zaposleni u redakciji Danasa svakako rade od osnivanja ovih uglednih dnevnih novina.

Dok građani Srbije koji svakog meseca kroz namet za RTS finansiraju javni servis, s pravom očekuju da pored sportskih rezultata čuju još neku istinitu informaciju makar u informativnm emisijama, s malih ekrana nas dočekuju reči neargumentovane kritike pune jeda, usmerene ka ono malo preostalih slobodnih medija koji bi trebalo da posluže kao primer i putokaz, a ne kao dobro obeležena meta.

Za to vreme ni reči o doktoratu Siniše Malog, švercu oružja iz Srbije u koji su očigledno umešani pojedini ministri u vladi i njihovi očevi, o protestu studenata, o građanskim protestima, o divljanju Miše Vacića.

Kad smo već kod ovog ekstremiste i skretničara freskopisanih vozova u stanici Topčider, ne treba zaboraviti da je džojstik za rukovanjem ovom političkom kreaturom u rukama Aleksandra Vučića, a da su baterije u džepu Ramuša Haradinaja, odmah pored novčanika.

S obzirom da se na polovini novembra, iz višegodišnjeg zimskog sna razbudilo Tužilaštvo Republike Srbije, koje će se pozabaviti divljanjem desničara, i da u Srbiji još uvek ima onih koji kažu svi su isti, nije zgoreg podsetiti da je u vreme kada je Boris Tadić bio predsednik Srbije a Demokratska stranka preuzela odgovornost za upravljanje Srbijom, Miša Vacić bio osuđen zbog svojih javno iznetih pretnji, diskriminaciju manjinskih grupa, nedozvoljenog nošenja oružja i da na gradskim izborima u Beogradu nije prešao cenzus.

Dok se divljanjem desničara i novim skandalima u režiji vlastodržaca pravi dimna zavesa koja treba da pokrije neke velike afere, valjalo bi znati da građani Srbije s nestrpljenjem očekuju da se na Radio televiziji Srbije pojavi vest o poslovanju Krušika i teškim zloupotrebama koje je otkrio i obelodanio Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz Valjeva.

Ali umesto da se istraže navodi ovog čoveka istražuje se on. Aleksandar Obradović je zbog pritiska javnosti, pritvor Centralnog zatvora zamenio kućnim pritvorom. Za sada još uvek nije oslobođen svakog krivičnog gonjenja, niti su protiv glavno osumnjičenih podignute optužnice.

Apsolutno sam siguran da u policiji, tužilaštvu, upravi carina i svakoj drugoj instituciji, sedi makar po jedan Aleksandar Obradović. Pa i u Radio televiziji Srbije.

Verujem i siguran sam da će se makar jedan čovek na RTS-u osmeliti da nam saopšti da je u pritvoru pogrešan Aleksandar. I da je vreme da u pritvor ode onaj pravi.

Kako bi konačno svi ljudi u ovoj zemlji bili slobodni.

Autor je član DS

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari