"Jedan čovek" kao kečerski promoter 1Foto FoNet Marko Dragoslavić

Da li je neko kao klinac gledao kečere sa babom i dedom?
(Živ nisam kuda će sa ovim da ode… Jesam ja glas razuma, ali često se baš i ne čujemo dobro.)

Te daleke ’92. godine, možda je bila i ’93, ne znam…
(‘Ajde, pisac, pređi na stvar; kao da je bitno koja je tačno, sve su bile iste – nemačke marke, inflacija, benzin u flašama, šverc iz Bugarske i Rumunije…)

U malom srpskom Tvin Piksu po imenu Dimitrovgrad nije bilo puno prilika za razonodu. Stripovi su prestali da izlaze, pokazali su nam da možemo da živimo i bez struje, i zato smo te retke trenutke, kada su Teslini potomci struju dobijali po grupama, moja braća i ja slavili na najbolji mogući način. Na nemačkom kanalu RTL2, preko satelitske televizije, pratili smo američke rvače, popularne kečere.

"Jedan čovek" kao kečerski promoter 2
Foto: Privatna arhiva

Kakvo je to ludilo bilo, kakav spektakl u ringu i van njega. Plejada živopisnih likova u maštovitim kostimima, neki sa maskama, drugi sa šminkom po licima, pozitivci i negativci, svaki na kraju karakterističnim potezom dokusuri protivnika…

Vežbali bismo na časovima fizičkog vaspitanja i bacali jedni druge po strunjačama, dok su nam drugari sa strane klicali. Sedeli smo sa babama i dedama ispred malih ekrana i gledali mečeve do kasno u noć.

Nešto poput Skupštine Srbije danas. Moglo bi se reći da i dalje gledamo kečere, samo u odelima.
(Prestani, majku mu, možeš li barem jedan tekst da završiš, a da ne spomeneš politiku).

Khm. Dakle, razlog zbog kojeg sam se ponovo latio pera je serija „g-din Mekmahon“ na Netfliksu, koja prati priču o najpoznatijoj federaciji rvača u Americi, tada čuvenoj WWF (Svetska rvačka federacija), i onome ko je najzaslužniji za vrtoglavi uspon njihove popularnosti. To može biti samo…

„Jedan čovek“.

Napola je odmetnik, napola mogul, a u potpunosti zabavljač. Jedan čovek stoji iza kulisa ringa, i pomera učesnike kao lutke na žici.
(Eto, opet to radi; kako ga je napisao pomisliće da se radi o…)

Njegovo ime je Vins Mekmahon.
(Uh, dobro je.)

Jedan čovek se odvojio od svog oca…
(Pojasni ovde da se ne radi o Šešelju, niti o Miloševiću, čoveče, pišeš o Vinsu Mekmahonu i njegovom biološkom ocu.)

Nasledio je porodični posao i rešio da od njega napravi imperiju. On je brzo shvatio koliko je ljudima važna razonoda; iako je većina njih znala da likovi kečera nisu istiniti, kada su gledali… Želeli su da bude istinito.

Nešto kao glasači naprednjaka.
(Eto ga on opet. Ti ga krstiš, ono prdi.)

I dok su se oni zabavljali, Vins je zgrtao milione. Pratio je reakcije publike, disao je sa njima, pipao je njihov puls. Sledeći svoj poslovni njuh, kada je trenutak bio pravi, preneo je akciju na male ekrane. Nije više bilo dovoljno da se makljaju u skupštini…

Ovaj, u ringu. Shvatao je moć televizije i medija, i tako je stvari podigao na viši nivo.

Kada bi rejting počeo da pada, Jedan čovek je umeo da dovlači muzičare, sportiste, popularna imena, kako bi gledanost porasla. Ne, ne mislim na Aju Jung, Danicu Grujičić, Lazara Ristovskog i slično…
(Dobro, bar se suzdržao da ne pomene Noleta.)

Tako je Muhamed Ali bio sudija u jednom kečerskom meču, Sindi Lauper je ulazila u ring nekoliko puta, a čak je i Donald Tramp gostovao g-dinu Mekmahonu.

Jednom je čak otišao toliko daleko, da je razneo svoju limuzinu, odnosno, inscenirao atentat na sebe, i to uživo na televiziji.
(Kuku meni! Zaustavi se, nesrećo.)

Puno je emocija i glume uključeno u njihov šou, čuvenih pretnji, eksplicitnih radnji… Kako jedan zvaničnik rvačke federacije reče: „Time se bavimo. Predstavljamo ekscentrične likove koji daju sulude izjave, zbog čega svi govore: „Ne mogu verovati da mu je to rekao!“

A publika je klicala.
(Dobro, ovde ima pravo. Donald Tramp se savršeno snalazio u ulozi, i ako bolje razmislite ličnost pre odgovara kečeru nego državniku).

Kad smo već kod likova… Jedan čovek, onaj koji stoji iza kulisa i smišlja sve ovo… I on ima svoju ulogu. Čim Vins Mekmahon izađe pred kamere on postaje „g-din Mekmahon“, a ulogu bahatog šefa kečera glumi toliko dobro da počinjemo da se pitamo gde stvarnost prestaje, a počinje fikcija.

Kada se pojavi neki novinar koji previše pita, Jedan čovek samo pošalje nekog svog da to reši. Da, mislim na incident sa novinarom Džonom Šulcom, kada je tokom intervjua dobio šamar od rvača, jer je insinuirao da se samo radilo o veštoj glumi i da je sve sa kečerima lažno.
(Daj da drmnem jedan bensedin, ne mogu više ove šokove da trpim.)

Ali, kakav je to spektakl bio. Sećam se sumo rvača „Jokozune“, koji je umeo da sedne protivniku na facu. Ili „Leks Lugera“ koji navodno ima ugrađenu titanijumsku šipku u podlaktici od operacije, pa kad sudija ne gleda, on skine štitnik i mlatne protivnika tom podlakticom u glavu… Onda „Div Andre“, čovek sa akromegalijom, koji je zbog prekomernog lučenja hormona rasta zaista izrastao u diva rvača. Tu je i „Grobar“, koji je neretko izlazio sa sve mrtvačkim kovčegom na scenu…
(Samo da ne spomene Tomu, samo da ne spomene Tomu…)

A publika je na sve to oduševljeno klicala.

Kakve likove imamo na našoj političkoj sceni, siguran sam da bi i Srpska rvačka federacija bila svetski hit: seksualni predatori na funkcijama, dezerteri u uniformama, osuđeni plagijatori po ministarstvima, starlete u foteljama, i još ubacimo vlasnike pečenjara, grobare, pijane ruske špijune, gej fašiste… Ma, izaberite sami. Falio bi tu samo Jedan čovek, da im objasni kako treba da glume, i šta naivnoj publici da plasiraju kao priču. Jeli bi im iz ruku!

Zgrnuli bi milione, siguran sam. Ma, milijarde!

Jedini problem sa našom pričom je… Što su oni to već uradili.
(Hvala Bogu pa je kraj.)

P. S. Znam da ste mislili da je kraj, ali nisam vam ispričao poslednju epizodu koju sam pogledao sinoć. Serija se završava vešću da je Jedan čovek, gospodin Mekmahon, dao ostavku… Pokrenuta je tužba protiv njega. Prisilio ih je na brojna izopačena i ponižavajuca dela, kako kažu. Posle dugogodišnje neprikosnovene vladavine, konačno je pao. Ugasio sam televizor i legao da spavam.

A publika je negde u daljini i dalje klicala.

Autor je lekar internista iz Niša

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari