Jedan je Sava Janjić

Ovaj dostojni hrabri monah, umni čovek i iguman Visokih Dečana optužuje se za izdaju, špijunažu, čak za šurovanje sa Albancima.

Pitamo se: ko i zbog kojih grehova stavlja ovog uglednog monaha na stub srama?

Pitamo se ne samo mi iz Metohije, Peći, Pećke Banje koji smo upoznali kaluđere i prethodne igumane manastira. Kao student istorije umetnosti često sam dolazio u ove manastire i sa grupom studenata iz Beograda upoznao starešine i na poseban način tumačenje simbola na nekim freskama koje smo slušali u izlaganjima Save Janjića. Tumačio je on i javno interpretirao aktuelne nacionalne probleme iz naše društvene stvarnosti.

Manastir Dečani i selo Dečane su blisko sarađivali ne samo sa Srbima već i sa Albancima, Romima, tako da su žitelji svih veroispovesti, posebno bolesni i stari dolazili da se poklone i pomole ktitoru i svecu Stefanu Dečanskom. Neki su mladi zaljubljeni parovi dolazili u manastir da od igumana dobiju savet o sklapanju mešovitih brakova između Albanaca i Srpkinja.

Odjednom je u tragičnim devedesetim godinama sve i svuda krenulo po zlu i đavo odneo sve lepe i spokojne dane u pitomoj Metohiji i okolini. Monah Sava Janjić je među prvima shvatio opasnost od ekstremista koji su iz Albanije sa konjima natovarenim oružjem, karavanima, ilegalno prelazili obližnju granicu. O tim tajnim karavanima i uvozu oružja monah Sava je obaveštavao pećke vlasti. Pozivao ih je, kako kaže, više puta da dođu u manastir da bi im predočio situaciju o krijumčarenju oružja, ali nadležni se na pozive nisu brzo odazivali. Štaviše, kako su saznali kaluđeri, nadležne lokalne vlasti su se okupljale uveče i u hotelskim salama i salonima zabavljali se uz muziku i pevačice.

U isto vreme kada su se desile pljačke i napadi na monahinje i otimanje imovine na njegov poziv je došao Adem Demaći, poznati albanski borac za ljudska prava, i učinio je odmah ono što je obećao Savi Janjiću – napadnutim monahinjama vraćena je opljačkana imovina i odredio je čoveka da ih čuva. U međuvremenu, objasnio je monah Sava preko radija i kasnije interneta, da „uvoz oružja iz Albanije nije sprečavan zbog koruptivnih razloga … Na Kosovu su vladali Miloševićevi guvernatori, šefovi policije koji su uzimali reket od krijumčara“.

Već se znalo da su ti korupcionaši gradili kuće, kupovali skupe automobile u vreme kada su plate mesečno iznosile od pet do deset maraka a benzin se prodavao u kantama i flašama. Tada, krajem devedesetih mogli smo pročitati da je u okolini Peći u selima sa čistim albanskim žiteljima pobeđivao Milošević sa 80 do 90 procenata, procente kakve je nekada imao samo albanski vladar i diktator Enver Hodža. Miloševića su svi Albanci mrzeli, ali je falsifikovanim izborima on uvek pobeđivao. To se decenijama dešava u našoj, kao i u rumunskoj, mađarskoj i drugim „uzornim“ demokratijama. No comment!

U ranu jesen tih kriznih devedesetih, na terasi manastirskog konaka u Dečanima u istom trenutku našli smo se nas nekoliko gostiju. Kaluđeri su imali primedbe zbog skandaloznog ponašanja Miloševića prilikom nedavne posete manastiru u izbornoj kampanji za predsednika.

Ubrzo je u svojevrsnoj rašomonijadi krenula ljudska klanica i haos u tada mirnoj Peći i Dečanima. Prvo su Miloševićevi narednici započeli progon življa i paljenje kuća u Peći i okolini. Progon su tada sprovodile specijalne jedinice. A onda još ne beše sve završeno progonom jednih, usledilo „drugo poluvreme“ katastrofe, progon drugih, kada su Srbi glavom bez obzira bežali napuštajući Metohiju i Kosovo. Ostadoše tamo i do danas samo monasi i monahinje da sačuvaju svetinje.

Sada je na udaru iguman Sava Janjić, koga napadaju svakodnevno, čoporativno kao palog anđela koji savetuje mlade „da ne budu moralni i politički beskičmenjaci“. Mržnja je metastazirala i već mu kao izdajniku poručuju iz svih centrala (Pink, Studio B) odakle kreću mnoge novinarske hulje u retrogradnoj fašizofrenoj trci da ga vide na stubu srama. Oni su nosači aplauza za ministarske i skupštinske ansamble koje iz uspeha u uspeh predvodi vođa Alek Vučić. Vođa svojim paranoidnom, kverulantskim pretnjama svakodnevno se po tri puta zaklinje na vernost.

Grešni Sava Janjić upravo je kriv što govori pouke.

Autor je istoričar umetnosti