Jutros, oko osam sati – pljusak. Na radiju sve vesti i „komentari“ zbog kojih nemam snage ni da se obrijem! Brisel, Dačić, Vučić, Irineji i Toma, Strašna a ne Velika Ivanča, kultura nema ni onih 0,6 odsto, film – nula (tako treba!), srpski fudbal… I dalje turobno vreme, a kao proleće! Čije, čega! Očaj. Stvarnost. Moja, tvoja, vaša!
Mobilni: zvrrrr … Biljana Panović Villimon: „Hajde, dođi do mene, na čaj – cigare i kafa jok – da se dogovorimo oko emisije…“ Već niz Balkansku odjednom – sunce… Divno! Malo mi je bolje, osećam. Stara, divna zgrada, potkrovlje nad petim spratom, bez lifta! No, uz sve cigare koje sam ispušio za 43 pušačke godine, hronični bronhitis, konačno, pred vratima. Ona: „Šta je, matori, jedva… ulazi!“
Lep prostor: crno-belo, kupola, njena ulja, predmeti, stakleno-metalno, staro-drveni-beli nameštaj. Da… Prava Biljana! Fantazija stvarana kako slikarstvom, tako i medijskim beleškama o nestvarnosti… Da, ubeđen sam, jasno – to je Ona! Ne dug, skladan, lep i jasan razgovor o koječemu lepom, dragom oboma, ljudima, umetnosti, porodicama, deci, prijateljima, tom poduhvatu zvanom – njeno potkrovlje. I, začudo, menjam mišljenje, pogled, stav: Pa, nije li ovo stvarnost? Kakva, bre, fantazija! Da, ovo nam je stvarnost! Ona tako ne samo da želi, ona tako živi, radi – i ja, Ti, mi. Da! Sve ostalo – pa to je lažna stvarnost, grozno fantastična, neljudska, necivilizacijska, oružjem i glupošću, politikama, nekulturama, zveckajuća. Sunce, prijateljski razgovor, mali dar umetnosti, belo… To je prava stvarnost! Ostalo – hvala, ne treba mi!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
