U autorskom tekstu „Dano, budimo realni, epidemije raka nema“, koji je 13.06.2024, objavio g. Zoran Radovanović, iskusni profesor epidemiologije (u penziji), izneto je niz insinuacija i neistina koje se odnose na mene.
Iako ne pominje moje ime, on u pretposlednjem pasusu navodi „Fascinantno je sa koliko nadobudnosti i nekritičnosti ona i njen saradnik, jedan specijalista higijene iz Kosovske Mitrovice, ignorišu svetsku nauku i najuglednije naučne institucije“.
Kako sam ja jedini specijalista Higijene koji je sedeo za stolom na pomenutoj konferenciji za štampu, potpuno je jasno da je prof. Radovanović mislio na mene.
Nemam primedbi na deo teksta u kojem prof. Radovanović polemiše sa naučnim podacima, međutim toga je u tekstu jako malo.
Nažalost umesto argumentovane polemike zasnovane na činjenicama prof. Radovanović, ne mogavši da pobedi svoj ego, u većem delu teksta umesto polemike uvodi diskvalifikacije i sopstvene ni na čemu zasnovane ocene.
Pošto pripadamo bliskom delu medicinskih nauka (preventivnoj medicini) radu prof. Radovanovića pridavao sam dužno poštovanje, a na pojedinim njegovim knjigama gradio i svoja znanja o preventivnoj medicini.
Tim pre sada ne mogu da se načudim kada vidim na koji nivo isti autor svodi debatu u svojim tekstovima.
Godinama učestvujem u društvenoj polemici o posledicama rata i ratnih dejstava 1999.godine.
Kako sa ljudima sličnih, tako i sa ljudima suprotnih stavova. Ni jednu od tih polemika nismo svodili na polemiku o ličnostima, već samo o argumentima koje smo zastupali.
Činjenice, a ne lične kvalifikacije su bile sredstvo debate. Suprotno tome, čini mi se da je nivo debate koji je prof. Radovanović upotrebio u svom tekstu nedostojan i njegovog i renomea dnevnog lista Danas.
Ja to sebi neću dozvoliti, ali takođe neću dozvoliti ni da ovakve proizvoljne tvrdnje prof. Radovanovića ostanu bez odgovora.
Nisam advokat prof. Danice Grujičić i poštovaću njen izbor da se na pisanje profesora Radovanovića jednostavno ne obazire, ali, ja preko ovakvih kvalifikacija jednostavno ne mogu i ne želim da pređem.
U mom izlaganju na pomenutoj konferenciji istakao sam sledeće: „Dokazali smo da je u našoj zemlji ali i u širem području, došlo do značajnog zagađenja životne sredine i do izraženog porasta rizika po zdravlje našeg naroda.
Podaci koje smo izneli jasno ukazuju na mogućnost postojanja veze između obolevanja ispitanika i izloženosti faktorima rizika nastalim kao posledica ratnih dejstava.
Verujemo, da sve navedeno jasno ukazuje na potrebu da naše društvo na odgovoran i naučno zasnovan način mora da utvrdi sve posledice ratnih dejstava na životnu sredinu i zdravlje stanovništva, a zatim pristupi izradi planskih dokumenata za uklanjanje i minimiziranje utvrđenih posledica, i njihovoj realizaciji.
Samo tako mi možemo iskazati svoju profesionalnu i naučnu ali i moralnu i društvenu odgovornost, najpre prema onima koji su trpeli posledice, ali i prema građanima koji trenutno žive ovde kao i prema onima koji tu treba da žive u budućnosti.
Iako je prošlo više od 25 godina, mogućnosti za to još uvek postoje.“
Ni u jednom delu mog izlaganja nema reči koje mi u usta stavlja prof. Radovanović, nema niti nadobudnosti i nekritičnosti niti ignorisanja svetske nauke i najuglednijih svetskih institucija. Svaka reč zasnovana je na dokazima i činjenicama i svaki izneti stav mogu argumentovano da branim.
Naravno da nema ni bilo kakve težnje ka ostvarivanju „nesumnjive lične koristi“ kako to na kraju svog teksta pokušava da „poentira“ prof. Radovanović. Ne samo kod mene, već ni kod jednog člana Inicijative.
U deklaraciji koju smo i pročitali na konferenciji i u medijima objavili jasno stoji da je angažovanje članova inicijative na dobrovoljnoj i Pro Bono (bez plaćanja) osnovi. Ne mogu da verujem da čovek tog iskustva kao što je profesor Radovanović to ne razume.
Postoje samo dva objašnjenja za to. Ili profesor nije ni pogledao konferenciju niti pročitao Deklaraciju, ili su njegove tvrdnje neosnovane i zlonamerne.
Profesor svoj tekst završava rečenicom „Da li je ovo nivo na kojem treba da razgovaraju dva profesora?“
I ja se to pitam profesore?
Nakon ovakvih tvrdnji prof. Radovanovića – nema nazad. Ja sebi neću dozvoliti da diskusiju spustim na nivo na koji je profesor doveo primenjujući jedan od najprizemnijih modela društvenog ponašanja, nedostojan ni njegovog ni mog zvanja i pozicije.
Izabrao je model tako prisutan u našem društvu – „Ja te pljunem, a ti se posle briši“. Ne može to tako profesore!
Nakon svih iznetih neistina prinuđen sam da pozovem prof. Radovanovića da argumente o ovom pitanju javno suočimo, na televiziji koju izabere i u vreme koje izabere. Pomoć dnevnog lista Danas je dobrodošla.
Ukoliko profesor iznađe bilo kakav razlog za odbijanje ovog predloga, bez obzira na profesorove godine i na moje poštovanje prema njima i njegovom ranijem radu, to ću smatrati činom naučnog i/ili ličnog kukavičluka.
Autor je redovni profesor Higijene i medicinske ekologije, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini – Kosovska Mitrovica
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
