Jezik i dalje prepreka za Srbe

Pre ovog sporazuma proizašlog iz Briselskog dijaloga, srpske, kosovske i međunarodne institucije na severu Kosova nisu imale jasne granice svojih nadležnosti i one su se često preklapale, kako to u svom izveštaju iz 2011. godine navodi Međunarodna krizna grupa:

„Većinska srpska i manjinska albanska zajednica tamo žive u odvojenim društvenim, političkim i bezbednosnim ustrojstvima. Međutim, gde je saradnja neizbežna, razvili su načine da prevaziđu ograničenja ovakvih paralelnih sistema. Ipak, u nekoliko oblasti, a pogotovo u oblasti krivičnog prava, saradnja ne postoji, a jedina prepreka kriminalu je pritisak zajednice.“

Sporazum o integraciji policije je pokušaj odgovora na neka od ovih nerešenih pitanja.

Situacija je sada značajno drugačija u odnosu na period pre potpisivanja Briselskog sporazuma, koji je između ostalog predvideo integraciju pripadnika srpske policije sa severa Kosova u Kosovsku policiju.

Uprkos manama sporazuma, kako stoji u izveštaju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Kosovskog centra za bezbednosne studije iz 2104. godine, i pored nesigurne bezbednosne situacije u pogledu sporazuma, zainteresovane strane imaju pozitivna očekivanja.

Građani Severne Mitrovice kažu da je policija konačno počela da se bavi prekršajima i krivičnim delima, za razliku od prethodnog perioda kada su ih zanimali samo saobraćajni prekršaji. Kako je to jedan od građana sa severa Kosova rekao autoru prilikom razgovora sa fokus grupom iz februara 2019. godine: „Integracija je doprinela povećanju poverenja i spremnosti srpske zajednice da sarađuje sa kosovskom policijom.“

Uprkos neujednačenim rezultatima kada su u pitanju istrage krivičnih dela, ovo je ipak pozitivan trend.

Skorašnji izveštaj Kosovskog centra za bezbednosne studije govori o tome da tri četvrtine Srba sa severa misle da je Kosovska policija korumpirana, što je značajna razlika u poređenju sa viđenjem Kosovske policije u drugim delovima Kosova.

Međutim, skorašnje akcije Kosovske policije imale su za cilj istragu povezanosti organizovanog kriminala i policije što je rezultiralo hapšenjem nekoliko pripadnika policije na severu. Ipak, potrebni su dodatni napori da bi se povećalo poverenje lokalne zajednice i unapredio integritet policije.

Prema podacima Kosovske policije, posle integrisanja, Srbi čine više od 12% zaposlenih, što je najveći procenat u odnosu na sve kosovske institucije.

Prema Planu o implementaciji sporazuma (eng: Agreement Implementation Plan), spisak od 337 imena onih koji su bili spremni na integraciju prosleđen je Kosovskoj policiji; 289 srpskih policajaca potpisalo je ugovore sa Kosovskom policijom i pohađalo je jednonedeljni trening u Kosovskoj Akademiji za javnu bezbednost; oni su kasnije raspoređeni u četiri policijske stanice na severu Kosova.

„U početku zajednica je reagovala nelagodom na uniforme obeležene zastavom Kosova, ipak, na kraju smo shvatili da ne možemo osuđivati nekoga samo zato što je rešio da se pridruži Kosovskoj policiji“, tvrdi Srbin iz Severne Mitrovice.

Danas su policijske patrole na severu Kosova uglavnom sastavljene od policajaca srpske nacionalnosti, dok su u područjima naseljenim manjinama (Lagja Boshnjake/Bošnjačka Mahala, Tri Nebodera, Suvi Do) patrole mešovite. Albanski policajci koji rade u ovim naseljima govore srpski.

U skladu sa povećanjem broja zaposlenih nakon integracije, kao i radi povećanja kapaciteta da odgovore na bezbednosne izazove, policijske stanice u sve četiri opštine na severu su restruktuirane.

Stanicama u Severnoj Mitrovici i Leposaviću danas upravljaju majori policije, dok onima u Zvečanu i Zubinom Potoku komanduju kapetani.

U skladu sa lokalnim etničkim sastavom, regionalni komandant policije za sever Kosova je kosovski Srbin, dok je njegov zamenik Albanac.

Jezik i dalje ostaje prepreka.

U svakodnevnom radu razgovori o hitnim pitanjima vode se na albanskom jeziku, dok se dnevna i administrativna prepiska vodi na oba jezika.

Ne postoje organizovani kursevi jezika.

Zbog toga Srbi obično rade u oblastima u kojima se priča srpski jezik u manjim policijskim stanicama gde ne mogu da steknu odgovarajuće iskustvo.

Ipak, postoji prostor da se ovo popravi jer je interesovanje kosovskih Srba za pridruživanje Kosovskoj policiji od 2014. godine prilično stabilno i oni su u tome prilično uspešni: prema podacima Kosovske Akademije za javnu bezbednost u poslednjoj klasi 2018. godine, šestoro Srba bilo je među deset najboljih kandidata.

NJihovi izgledi za uspešne karijere mogli bi biti uvećani ako bi im se pružila mogućnost da doprinesu rešavanju kompleksnih policijskih zadataka, što bi omogućilo i njihovu bolju zastupljenost u vrhu policije.

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

Ova publikacija objavljena je uz pomoć Evropske unije. Za sadržaj ove publikacije je isključivo odgovorna Grupa za zagovaranje javnih politika Kosovo-Srbija i ni na koji način se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.