Jezik u službi raskola

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Molim Vas, prebacite u žensko rod: „VRŠILAC DUŽNOSTI“.

   1. I prebacite u muski rod KARAKONDZULA, ravnopravnosti radi.

      1. Karakondžula je reč-izuzetak u prirodnom i gramatičkom ženskom rodu. Isto je kada biste tražili da se reč-izuzetak sudija „prebaci“ u muški rod. Sudija je prirodni i gramatički ženski rod. Sve reči koje se završavaju na „-a“ su gramatičkog ženskog roda. Primeri: Jovana, lopta, klima, planeta. Karakonžula i sudija su reči izuzeci koji mogu označavati prirodni i muški i ženski a gramatički su uvek ženski rod, jer se mogu odnositi i na „muško“ biće. Sudija Petar Petrović i sudija Vida Videnović. I jedan i drugi su pravilni oblici. Feministi su čak i reč sudija pretvorili u „sutkinja“. Nepotrebno a time i besmisleno.
         Ne znam da li ste znali da je reč „doktorka“ pre 100 godina u srpskom jeziku označavalo suprugu doktora. Danas niko ne misli na doktorku kao suprugu već na ženu koja je doktor. Jezik je sredstvo sporazumevanja. Jezik se nama prilagođava, ali samo kod nas se insistira da se mi prilagođavamo jeziku, a ne sagovorniku kome se obraćamo.

         1. Nisam znala za „doktorku“ ali sam cula za „oficirku“ – u malom mestu odakle su bile moje bake tako su se oslovljavale supruge oficira iz lokalne kasarne. Inace, karakondzula je prvo sto mi je palo na pamet. Protivnik sam nasilja nad jezikom bilo ko da ga vrsi. Jezik treba pustiti da se sam razvija. Evo jednog od primera takvog nasilja. Kada sam ja isla u gimanziju svi smo dve profesorke psihologije zvali psihologicarke bez da smo vodili racuna o rodnoj ravnopravnosti i/ili standardizaciji jezika. Sada se odjenom pojavila rec psiholoskinja. Meni to zvuci bezveze

         2. „Судија“ је граматичког м.р. иако се у нареднм падежима мења по деклинацији ж.р., а тако формира и облик множине („те судије“ а не „ти судије“). Као и помињани рачуновођа, или нпр. војвода, или лична имена типа Никола и Немања. А упркос „родно сензитивном језику“ постоји и читава категорија именица ж.р. које се завршавају на сугласник.

   2. supruga

   3. Поента је да није нужно форсирати преименовања у женски род; она се остављају дејству времена, узастопних покушаја и појава предложене речи у медијима, у говору… Ја лично се не бринем око теме ”родне равноправности” у језичком смислу, већ искључиво у друштвеном смислу једнаких права не на основу пола, већ на бази максималних права човека и радника. Ова терминолошко-политичка борба дошла је са либералних западних страна, где се слободе ређају на ”штрик”, постепено током векова, у виду ”реформи”, без радикалних промена. Подсетимо се радикалних позитивних промена за жене у СССР, одмах после 1917 и у даљим годинама. За та права су се на Западу бориле жене из високе буржоазије као главни протагонисти. Право гласа женама је у Швајцарској стигло 1971! То се зове поступност и спорост у променама, на не радикална и општа окренутост друштвеном прогресу. Тако и ова родна равноправност у језику, представља димну завесу, али нека је, нека живи….

2. Samo napred, braćo Srpkinje! Niko od naših predaka nikada nije čuo za rodno osetljivi jezik pa su se oni, sve u svemu, ipak uspešno reprodukovali. Njihov je način života bio održiv i bez toga. No nešto me drugo muči. Otkud to da sad odjednom liberalizam traži da se rodovi glajhšaltuju, a ne recimo da se glajhšaltuju klase? Radi li se tu o kompemzaciji za socijalno raslojavanje po ekonomskim kriterijima ili o prevaspitavanju narodnih masa putem sveopšteg kastriranja? Narodne mase su naime dopustile da bogati bogate do beskonačnostu ako one ne siromaše, pa zašto ne bi dopustile i da se bogate na njihovu štetu.

   1. Preživeli su i reprodukovali se i bez struje i tekuće vode i lekova. Da se odreknemo i svega toga, šta će nam?

3. Баш ми силеџије над језиком иду на живце., посебно када чујем „грађани и грађанке“- Женско сам и грађанин, грађанко може да ми се обрати само у личном контаку не знајући моје име.Жене неће ићи код гинеколошкиње, већ код гинеколога, рачуновођа неће рећи да је рачуновоткиња итд. Генеричке појмове (а овима који се залажу за ове идиотлуке предлажем да погледају у речник шта тај појам значи) не треба на силу мењати, сам народ то решава( докторка, учитељица итд.), а не неке у суштини језички необразоване особе. Увек се позивам на Вука, који каже да ће сам народ направити речи које му требају.Ево једне бесмислице: једног дана направе робота у женском облику. Хоће ли то бити роботкиња“

4. Исправка мог претходног коментара. Уместо роботкиња треба стоји роботица.

   1. Meni lepše zvuči robotesa. Kao stjuardesa…
      Nisam žensko i možda zato ne razumem to insistiranje na obaveznom ženskom obliku za baš svaku profesiju.
      Verujte mi, sasvim mi je svejedno da li avionom kojim putujem upravlja pilot ili pilotkinja (pilotesa?), ili feribotom kojim prevozim auto na ostrvo komanduje kapetan ili kapetanica.
      Zašto je toliko bitno da se u govoru odmah zna da li je nosilac (nosilica? nosačica?) određene funkcije muško ili žensko? Zar baš svaka reč u jeziku mora imati odgovarajući oblik ženskog roda? Ako mora – zašto?
      Pitam se da li je to uopšte moguće baš u svim slučajevima. Na primer, šta ako za komandama lokomotive sedi ženska osoba. Ako je njen kolega mašinovođa, šta bi bila ona? Mašinovođica? Ili da odsad umesto „mašinovođa“ koristimo neku drugu reč koja ima jasan ženski oblik, samo da bismo zadovoljili formu da SVE mora imati ženski rod? Besmislica…

5. Guraju nos svua . I Šekspir bi pisao malo uljudnijim i lepšim jezikom ali tada tako nešto nije bilo izmišljeno. Bar ne u njegovom selu !