Prošlo je četiri godine od kako nam je predsednik Republike Srbije najavio donošenje Zakona o nestalim licima.
Formirana je Radna grupa za izradu Zakona o nestalim licima i koja je izradila zakon krajem 2021. godine, ali se, prema zapisnicima sa sastanaka Radne grupe, čekao pozitivan signal od predsednika i premijera države kako bi zakon ušao u proceduru.
Dva člana Radne grupe za izradu zakona, ženskog pola, bile su protiv toga da se od javnosti skriva podatak da je Radna grupa završila rad na izradi zakona, ali nisu imali integritet da sa tim izađu u javnost.
Potom je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikola Selaković, najavio avgusta ove godine da „postoji politička volja“ za donošenje ovog zakona.
Kada bi postojala politička volja predsednika Republike Srbije, zakon bi bio donet najkasnije pola godine nakon obznane predsednika Republike Srbije ovog problema javnosti. Začkoljica je u tome što je obznana bila namenjena porodicama žrtava, a u stvari, bila je njihova obmana.
I ako se zakon usvoji u narednih šest meseci, on neće biti funkcionalan pre 2025. godine. A do tada će država isplatiti sa računa PIO fonda brojnim članovima porodica nestalih lica troškove sahrane, jer mnogi neće dočekati usvajanje ovog zakona.
Ova igra je deo tehnologije održavanja vlasti i manipulisanja osetljivim i ugroženim grupama, a koje konstantno žive u nadi da će država nešto učiniti za njih.
S druge strane, iste grupe ne vrše pritisak na institucije Republike Srbije radi ostvarivanja svojih prava nego aktivno sa njima sarađuju i svesno se igraju loptom koja je bačena u njihovu čaršiju.
Nesvesno ili podsvesno, oni podržavaju ovu igrariju i time blokiraju donošenje zakona svojim mukom. Treća, važna strana u celoj igri je publika koja nema kartu, ali igranje može pratiti putem medija.
Treća strana je slabovida, jer su glavni mediji povodom ovog važnog pitanja gluvonemi. Uspeh u rešavanju pitanja nestalih lica treba tražiti obrnutim redom.
Mediji treba više da obrate pažnju na probleme porodica nestalih lica, potom da to publika isprati, a da zatim druga strana izvrši pritisak na onu prvu, i najvažniju, kod koje se nalazi problem. Stranu koja je podigla ručnu kočnicu.
Jedino na taj način može se doći do zakona i rešavati pitanje nestalih lica. Sve ostalo je osuđeno na propast i čemer. Isto kao i u prethodnih 11 godina rešavanja pitanja nestalih lica.
Autor je istoričar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.