Još jedna priča o Evroviziji

Godinu dana nakon pada Berlinskog zida, kao da je svima na starom kontinentu bilo jasno da mi to nismo baš shvatili.  Pokušali su na tu istorijsku činjenicu i veliku stvar da nam skrenu pažnju pesmom – najbezbolnije, čak šmekerski.

Pevao je Norvežanin o Branderburškoj kapiji, Irac o tome da ćemo se sresti „negde u Evropi“, pominjao i Jadransko more u svojoj pesmi, dok austrijska, (vrlo zgodna) predstavnica, ništa nije prepuštala slučaju, tako da je jednom refren svoje pesme „Nema više zidova“ otpevala i na srpskohrvatskom.

Pobedio je čuveni Toto Kotunjo sa najjasnijom porukom u vezi sa očigledno nezvaničnom temom tog davnog Evrosonga: „Zajedno 1992“.

Nismo poslušali! Za nas je zakon bila poruka naše predstavnice koja je pozivala da „ludujemo ove noći“, s tim što je ta noć kod nas potrajala četiri godine, navraćajući nam se s vremena na vreme. Nije nas dugo ni bilo na ovom takmičenju, ono se od festivala lakih nota pretvorilo u festival lake, ali skupe zabave napunjene kičom, ali… Vremena se menjaju, a sa njima i ono što uz njih ide…

Šta mislim o našoj ovogodišnjoj predstavnici, već sam pisao. Nisam oduševljen, a i zašto bih? Nebitan sam ja. Da se razumemo, za to što je takva pesma pobedila u moru već čutih, nije mi žao. Naprotiv! Šaljemo nešto originalno – nesvakidašnju mešavinu intrigantnog, možda i višesmislenog teksta, performansa i na kraju i muzike.

Kako će Evropa reagovati? Hoće li razumeti? Ovo će biti vrlo interesantno iz dva razloga: Ni dobar deo naših ljudi nije razumeo, ali se pesma iako zamišljena avangardno i hermetično, vrlo „primila“ u širokim masama.  Neuobičajeno? Da! Ali, baš u tome i jeste čar. Ovakva pesma koju malo ko razume, ali većina prihvata i polaže nade u nju, pravi je predstavnik naše zemlje u ovom trenutku. Samo, opet i ovaj Evrosong dolazi u specifičnom istorijskom trenutku. Kao jedna, pored svega nakićenog, i politička manifestacija, imaće i određene poruke. Hoćemo li ih čuti? Razumeti?

Našoj predstavnici puno uspeha! Bez obzira na plasman, kažu da je već skrenula pažnju na sebe i svoj nastup, a to je koliko dobro, toliko i opasno – opet ćemo misliti da se sve vrti oko nas i da Evropa pokušava da razume nas, a ne da obraćajući posebnu pažnju na našu pesmu, pokušava da vidi koliko to ima veze s njima.

Autor je profesor srpskog jezika i književnosti