Moj prijatelj akademski slikar – grafičar čitao je svu štampu (i uopšte, bio je ne samo vrsni grafičar, već i jedan od najnačitanijih ljudi koje sam upoznala) i redovno me je zvao da me obavesti da se pojavila neka zanimljiva knjiga, da je u kulturnom dodatku nekog lista izašao tekst o jeziku ili novi intervju našeg zajedničkog prijatelja – uvaženog stručnjaka i borca za očuvanje srpskog jezika i pisma.
Žao mi je, a sada pogotovu, što sam gotovo svaki razgovor završavala „na silu“ jer sam uvek između dve obaveze ili brige dok je on, kako sam ga u sebi prekorevala, dokoni bezbrižni penzioner „i lako je njemu da čita i da me kroz šalu kritikuje kako sam rasejana…“
I da, bilo je čudno što već dve godine gotovo da nije išao u atelje, u svoju oazu, ali možda mi ta pomisao i nije potpuno dolazila do svesti.
Nismo se ni videli još od početka vladavine virusa korone… A glas mu je zvučao umorno i kao da mu uopšte nije dobro, iako se nijednom nije požalio. Nažalost, imao je više od 65 godina, te je podelio sudbinu svih ljudi njegove dobi u Srbiji koji su prošle godine skoro dva meseca bili u kućnom pritvoru „za njihovo dobro“. Tada bi se i požalio, ali ipak nekako pomireno sa sudbinom, a sećam se da mu je vakcina teško pala i da je, zbog reakcije, bilo kakve izlaske i planove odlagao za kasnije, posle revakcinacije i kada se stabilizuje.
I evo, vest koju sam juče saznala samo mi je probudila svest o tome da mu zaista nije bilo dobro, kao i da me više nikada neće pozvati da me obavesti o nekoj novoj knjizi ili tekstu koju mi je sačuvao… Iako nisam saznala uzrok njegove smrti – a nije javljeno da je to bio virus korona, odmah mi je kroz glavu prošlo: „Još jedna žrtva korone!“ Naravno, ne virusa, nego čitave pompe koja se oko toga stvorila a pogotovu loših političkih ili odluka struke – kako god to da nazovemo – koje su drastično ugrozile zdravlje pre svega starijih ljudi i uskratile im osnovno pravo na lečenje.
No, setih se i mlađeg prijatelja koji je iznenada otišao ove godine, nakon toga što se godinama disciplinovano i uspešno nosio sa svojom hroničnom bolešću… I nije ga pokosio virus, preboleo ga je prošle godine, među prvima, ne naročito drastično. Ne upuštajući se u diskutabilnost odluka o vakcinisanju ljudi koji imaju probleme sa srcem, u svakom slučaju mogu da zaključim da je i njega, baš kao i slikara, pokosilo doba korone i to što im je uskraćeno pravo da se normalno leče. Gotovo je nepodnošljiva pomisao na mogućnost da bi oni, kao i još ko zna koliko ljudi, još poživeli da nije zavladao famozni virus.
Zaista, mnogo je ljudi koje znam umrlo u vreme korone, ali većina njih nisu žrtve virusa korone već bauka zvanog „korona“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.