Nadam se da će mi kao nekadašnjem Beograđaninu biti dopušten komentar članka vaše saradnice Safete Biševac.
Kao sigurno stariji od nje, sećam se da su ulice generala Ždanova i maršala Birjuzova promenile svoja imena još u Titovo doba, u Prvog maja i čini mi se Ratnih vojnih invalida iz naravno poznatih političkih razloga (rezolucija Informbiroa). Tada se preteče g. ministra Dačića i predstavnika Foruma za zaštitu ekonomskih, kulturnih i socijalnih prava (!?!) nisu oglašavale. Povratak starih imena koja su u beogradskim građanskim krugovima bila uvek prepoznatljiva prihvatio sam kao nešto normalno. Nisam, naravno, politički ostrašćen, pa mogu da prihvatim imena sovjetskih generala, kao nezaobilazan (i pozitivan) deo istorije Beograda. Ima, i treba da bude mesta u Beogradu i za njih.
Ono što je, međutim, potpuno neprihvatljivo meni kao čoveku, a našoj državi bi bilo ponižavajuće, da strani ambasadori raspravljaju o našim problemima i upravljaju našim životima! Još početkom prošlog veka poznati bugarski satiričar Aleko Konstantinov stvorio je kovanicu Zadunajskaja gubernija! Nismo valjda dotle pali!
Što se tiče pitanja gđe (gđice) Biševac, zašto Peko Dapčević i Koča Popović nemaju svoje ulice, neka na to odgovori g. ministar Dačić, kao baštinik tih tradicija. Nemanja Ristić, Beograd
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
