Foto: Privatna arhivaZvanično, „profesor emeritus je redovni profesor u penziji koji se posebno istakao svojim naučnim, odnosno umetničkim radom, stekao međunarodnu reputaciju i postigao rezultate u obezbeđivanju nastavno-naučnog, odnosno nastavno-umetničkog podmlatka u oblasti za koju je izabran“.
Na sednici Senata koja je održana 24. 5. 2023. godine, Univerzitet u Beogradu je izabrao četiri nova profesora emeritusa.
Grupi od 53 pridružili su se prof. dr Ivan Kovačević sa Filozofskog fakulteta, prof. dr Siniša Vrećica sa Matematičkog fakulteta, prof. dr Radivoje Mitrović sa Mašinskog fakulteta, i prof. dr Ljiljana Mojović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta.
Opšta je ocena akademske javnosti da su izabrani profesori svojim univerzitetskim karijerama i stečenim renomeom zaslužili ovo laskavo univerzitetsko zvanje. I sam bih, da sam bio u prilici, dao svoj glas za njihov izbor.
Međutim, jedan nemili događaj na prošlogodišnjoj junskoj sednici Senata baca senku i na ovakve izbore.
Naime, neizbor akademika Dušana Teodorovića u dobroj meri će u jednom dužem vremenskom periodu instituciju izbora emeritusa na Univerzitetu u Beogradu činiti nedovoljno relevantnim, čime novoizabrani emeritusi u akademskom svetu neće imati mesto koje bi trebalo da im opravdano pripada.
Jer, tom prilikom nije izabran kandidat koji ima 112 SCI radova, Hiršov index 33, i koji je citiran prema Scopus bazi podataka 3.463 puta.
Uz sve to, vrlo jaka međunardna saradnja, i sve drugo što ga svrstava u grupu najeminentnijih profesora Univerziteta u Beogradu. Za ovo prestižno zvanje ga je predložio njegov matični fakultet.
U akademskoj javnosti postoji vrlo jako utemeljeno mišljenje da akademik Teodorović nije izabran zbog svojih opozicionih aktivnosti, i čestih javnih nastupa u kojima je oštro kritikovao autokratsku vlast Aleksandra Vučića.
Pripada malobrojnoj grupi univerzitetskih profesora i akademika koja se oglašavala u javnosti povodom negativnih društvenih pojava.
To je, po mišljenju mnogih, vrlo pozitivna radna, akademska i životna referenca. Nažalost, pokazalo se da je prilikom izbora za profesora emeritusa to bio eliminacioni faktor.
Univerzitet je institucija na kojoj je dozvoljena pojedinačna, neinstitucionalna politička aktivnost.
U isto vreme to mora da bude i institucija na kojoj političko delovanje i politička orijentacija njegovih članova ne bi trebalo i ne bi smelo da bude bilo kakav parametar pri izborima u zvanja od asistenta do redovnog profesora, odnosno profesora emeritusa.
Jer, kad se desi nešto tako očigledno kao u slučaju akademika Teodorovića, otvara se sumnja da su i neki novi, budući izbori, a i oni prošli, politički obojeni, i da prednost, čak i mnogo više od toga, imaju oni kandidati koji su u skladu sa aktuelnim vlastima. To svakako nije dobro iz više razloga.
U mnogim slučajevima to naprosto nije tako. A tamo gde to jeste tako, treba uvek imati u vidu da je svaka aktuelna vlast prolaznog karaktera, a izbor profesora emeritusa bi trebalo da bude trajna vrednosti i trajno priznanje.
Autor je profesor Univerziteta u Beogradu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
