Još smo dobro prošli

U tu kategoriju spadaju i bakteriofagi (bukvalno: žderači bakterija), koji uništavaju uzročnike kolere, dizenterije, trbušnog tifusa i mnogih drugih bolesti.

Brojčano su skoro zanemarljive vrste virusa sposobne da parazitiraju isključivo ili skoro isključivo u ljudskom organizmu (dečja paraliza, velike, ovčije i male boginje itd.).

Neuporedivo je više životinjskih virusa koji se prenose (besnilo, ebola, sida, različite hemoragijske groznice) ili bi mogli da se prenose na čoveka.

Do sada ih je izolovano 15-ak hiljada, ali se procenjuje da je njihov stvarni broj čak stotinak puta veći.

Tokom prethodne tri decenije saznalo se za nekoliko desetina novih virusnih zaraza među ljudima.

Izvesno je da će se u bliskoj budućnosti njihov broj samo povećavati.

Pored toga, neke od postojećih lokalno ograničenih bolesti mogle bi da dobiju globalne razmere.

Čovečanstvu je važno da predvidi pandemijski potencijal njihovih uzročnika, kako bi se bolje pripremilo za neizbežan susret.

Ptičji grip je primer značaja uspostavljenih mera predostrožnosti. U nedavnoj prošlosti više puta su se pojavljivali novi sojevi ovog virusa.

Neki su dovodili do visoke smrtnosti ljudi (H1N5 u 53 odsto, H7N9 u 38 odsto), a neki su suzbijani još u fazi kada su uočavani među svojim prirodnim domaćinima, divljim barskim pticama ili su bili tek preneti na domaće ptice plovuše.

Opasnost je otklanjana masovnim klanjem bukvalno miliona peradi.

Savremene tehnologije omogućavaju da se ozbiljne posledice pretpostavljenih pretnji predupređuju i u laboratoriji.

Na osnovu hemijske strukture očekivanog uzročnika može se, recimo, razmišljati o slabim tačkama na kojima bi lekovi razbijali kritične molekulske veze.

Predviđanje je bilo osnov, doduše ne po istom principu i sa spornim učinkom, za davanje bolesnicima od kovida 19 leka remdesivir, originalno pripremljenog za ebolu i hepatitis C.

Mnogo može da se uradi i na pripremi vakcine.

Njena proizvodnja bila bi neracionalna kad bolesti nema ili joj je učestalost mala, ali mogu da se odaberu karakteristične strukture na virusnom omotaču i da se njihova sposobnost stvaranja zaštitnih antitela testira na životinjama.

Sve su to razlozi što je Svetska zdravstvena organizacija 2018. godine angažovala renomirane svetske stručnjake da sastave listu najverovatnijih budućih virusnih agresora na ljudski rod.

Ta grupa je definisala sledeće prioritetne kriterijume za ocenu opasnosti: a) međuljudski prenos, b) težina bolesti ili smrtnost, c) deljenje životnog prostora sa animalnim izvorima zaraze, d) narodnozdravstveni kontekst područja u kojem se bolest održava (endemija), e) potencijalni uticaj na društvo, f) evolucioni potencijal virusa, i g) drugi činioci (geografska rasprostranjivost virusa, zajedničke epidemiološke i genotipske odlike virusa i čoveka, odsustvo čvrstog kolektivnog imuniteta, visok rizik profesionalne izloženosti ili povezanost sa programom biološkog rata itd.).

Sa prvobitnih 20, lista je svedena na osam bolesti, odnosno grupa bolesti. Sve su izazvane virusima. Nabrojaćemo prvih sedam prema verovatnoći smrtnog ishoda (stopi letaliteta) procentualno izraženoj u zagradi:

1) Ebola (oko 50, sa rasponom 25-90) i marburška virusna bolest (22-90),

2) Nipah (40-75) i henipavirusne bolesti (50),

3) Srednjoistočni respiratorni sindrom ili MERS (37) i teški akutni respiratorni sindrom ili SARS (10),

4) Krimsko-kongoanska hemoragijska groznica (10-30, sa širim rasponom 2-40);

5) Lasa groznica (oko 1, kod klinički teških slučajeva 15+),

6) Zika (manje od 1, opasna u trudnoći za plod), i

7) Groznica doline Rift (manje od 1).

Iznenađenje laika izazvala je odluka da se osma bolest označi slovom X, ali morala je da se dopusti mogućnost pojave nove, ranije nepoznate zaraze koja, sasvim razumljivo, nema ime.

I upravo to se desilo – javio se kovid 19. Ljudi skloni naknadnoj pameti reći će da su SARS i MERS „logično“ najavili i treći po život opasan virus korona.

Sa isto toliko argumenata moglo je, međutim, da se tipuje i na bezbroj drugih virusa.

Napravimo polušaljivo poređenje: kada je na Terazijama, kraj Igumanove palate, iza prodavnica sa nazivima „Ateks“ i „Beteks“ renoviran treći u nizu lokala, građani su nagađali da će se zvati „Ceteks“ (a, be, ce), ali je osvanula prodavnica obuće.

Ko sada sme da se kladi da će, posle uzročnika nazvanog SARS-CoV-2 prvo doći baš SARS-CoV-3, a ne neki drugi virus?

Bilo kako bilo, bolest X koja je pogodila svet 2020. godine je kovid 19.

Saznanja o smrtnosti izazvanoj ovom zarazom još uvek se znatno razlikuju, zavisno od korišćenih definicija bolesti, odnosno infekcije, prilježnosti prikupljanja podataka, uslova zbrinjavanja i lečenja i niza drugih razloga, uključujući, kako smo videli na sopstvenom primeru, i odnos prema istini.

U velikoj većini zemalja odnos umrlih i registrovanih bolesnika je u rasponu 0,5-3,5 odsto, a odnos umrlih i zaraženih (dakle, uz ostale, besimptomnih, lako obolelih i promaklih otkrivanju) desetak puta je manji.

Kad podvučemo crtu, moramo da konstatujemo kako je moglo da bude i gore.

Nisu nas pogodile virusne bolesti ebola ni nipah, a kovid 19 predstavlja za ceo svet pokaznu vežbu kako se treba pripremiti za narednu pandemiju.

Autor je epidemiolog, redovni profesor univerziteta i član Saveta udruženja lekara Ujedinjeni protiv kovida