Još uvek ostajem član SNS-a

Iako nisam više aktivan kao tada, u stvari nisam uopšte više aktivan, razočaran, rečima onog od najboljih koji nije više među nama, „da, oni nisu socijalna ustanova, pa da zaposle sve članove“, i moje replike „da ja ne bih voleo da budem socijalni slučaj“.

Gruba reč bi bila da su me izbacili iz stranke.

Ne verujem, iako ja ponekad imam kontradiktorne i pomalo čudne stavove, ne ofiram se, osim u šali, na lokalnom nivou.

A što se tiče stava na republičkom nivou, poštujem ono što radi predsednik Aleksandar Vučić i verujem u njegovu politiku, optimizam u ono što radi.

Mada, u one koji su oko njega ne verujem, iskreno, baš u sve. Ima tu puno propusta, i grešaka, i ono što se nameće kao tema: Paradajz iz Svirca, i protesti u Leskovcu od 14. jula, aktuelni Rio Tinto, zagađen vazduh po gradovima u Srbiji, neozbiljnost i neplanski pristup kako merenju nivoa zagađenosti, tako i nerešavanju problema ili kratkoročnom rešavanju istog.

Sinoć smo udisali čisti ugljen-monoksid.

Potom, iako sam primio i treću buster dozu, zbunjuju me SMS porukama u odabiru vakcine, valjda one četvrte, za jedno pet meseci.

Volim da pročitam i stavove opozicije, ali svakako ne sve, bar one koja je pokazala šta zna i ume, za vladavine, u svojih petnaest godina, koje nam je protraćila.

Negde, baš kada mi je stiglo pismo iz kabineta gospodina predsednika Aleksandra Vučića  vezi s mojim zaposlenjem, koincidencija ili ne, ali zvali su me jedno tri dana iz centrale SNS-a u Beogradu da revidiraju članstvo, ponajviše mojih roditelja.

Na mene kao da su zaboravili, a sve kako bi nam poslali nove članske karte.

Nove članske karte nisu stigle, osim ako su pogrešili adresu, jer jednom su ih poslali u okolinu Leskovca, tačnije Gornje Stopanje, ako se dobro sećam. Dobro, ko radi, taj i greši. Ostajem i dalje član SNS-a, bez obzira na moj nezavidan socijalni i ekonomski status, i strah od egzistencije od čega ću sutra živeti.

Autor je član SNS-a iz Leskovca