Bezbednosni slučaj Jovane Marović

Sličnim dubioznim odlukama naše granične policije već smo imali priliku da (po)svedočimo (i prokomentarišemo upravo na ovom blogu) još tokom leta. Dok komentarišemo ovaj najnoviji slučaj nema naznaka da će se sa nizanjem takvih slučajeva u dogledno vreme prekinuti.

Međutim, iako je već mnogo toga rečeno u pokušaju da se odgovori na pitanje “Zašto?” je granična policija donosila ovakve odluke, još uvek ostaje i ne postavlja se i pitanje “Kako?” ih je donosila, bez kojeg pak odgovora ne može biti ni plana kako sprečiti da slične odluke ne postanu ustaljena praksa u budućnosti.

Kako je, onda, Jovana Marović postala opasnost po nacionalnu bezbednost? U kakvom postupku je ta opasnost utvrđena? Ko ju je utvrdio i na osnovu čega?

Krenimo, naravno, redom…

Počnimo sa Zakonom o strancima i njegovim članom 15 u čijem prvom stavu su u 13 tačaka navedeni razlozi usled kojih strancu može biti odbijen ulazak u Republiku Srbiju.
Od tih 13 tačaka za slučaj gđe. Marović bitna je tačka 7 kojom je propisano da granična policija može odbiti ulazak strancu u Republiku Srbiju ukoliko to zahtevaju razlozi zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana.

Pre toga nekoliko reči o samoj odluci o odbijanju ulaska.

Kao što je u javnosti već istaknuto ta odluka u slučaju gđe Marović nije sadržala nikakvo obrazloženje. A ono se nije moglo ni naći u toj odluci iz prostog razloga jer zakonom obrazloženje nije propisano kao obavezni element odluke.

Odluka o odbijanju ulaska ne izrađuje se u svakom pojedinačnom slučaju kao zaseban akt već se izdaje na obrascu čiji izgled i sadržaj utvrđuje ministar nadležan za unutrašnje poslove, dakle trenutno Bratislav Gašić. Eventualno obrazloženje – ukoliko ono uopšte i postoji – nalazilo bi se tek u odluci po žalbi na predmetnu odluku.

Idemo dalje:

Zakonom nije bliže propisano ko i zbog čega predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost. Ti kriterijumi se utvrđuju posebnom uredbom vlade Srbije.

Ono što je karakteristično za tu uredbu – koju je vlada Ane Brnabić donela 30. marta 2019. godine – jeste da su njom Bezbednosno-informativnoj agenciji, uz postavljanje određenih smernica, delegirana veoma široka ovlašćenja pri utvrđivanju da li ulazak stranca u Srbiju predstavlja opasnost po nacionalnu sigurnost i ko predstavlja bezbednosni rizik.

Koje su to smernice?

Prema toj uredbi, stranac bi predstavljao bezbednosni rizik ukoliko:

– učestvuje ili je član organizacije čiji su ciljevi zabranjeni Ustavom, zakonom, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava;

– pripada organizaciji, odnosno u kontaktu je sa organizacijama iz drugih država u pogledu čijih aktivnosti postoji osnovana sumnja da je njihova prikrivena, protivzakonita, subverzivna delatnost uperena protiv interesa Srbije;

– učestvuje u aktivnostima zagovaranja, podsticanja, planiranja, pripremanja, finansiranja, podržavanja ili izvršavanja terorističkih akata protiv Srbije ili drugih država ili je član terorističke organizacije;

– učestvuje ili je član paravojnih udruženja, kao i da je učestvovao ili je bio član tih udruženja.

U ovom trenutku možemo samo da nagađamo po kojem je od ovih kriterijuma Jovana Marović po Bezbednosno-informativnoj agenciji predstavlja bezbednosnu pretnju.
No, koji god da je kriterijum bio u pitanju ta negativna bezbednosna procena zasnovana na njemu morala je – prema toj uredbi – biti zavedena u registru stranaca koji vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Da li onda u tom registru mora biti navedeno na čemu je zasnovana ta negativna bezbednosna procena? Kao što verovatno već pretpostavljate – ne mora!
Štaviše, sam pravilnik o vođenju te evidencije, koji je usvojio MUP davne 2009. godine do dana današnjeg nije nijednom bio ažuriran iako su zakon o strancima i sa njime povezani zakoni od tada u više navrata menjani!

Moguće je da i sama BIA vodi zasebnu evidenciju o ovim bezbednosnim procenama, ali ti podaci iz evidencije BIA nje ne mogu biti formalni razlog za zabranu ulaska u zemlju! Za to su isključivo relevantni i podaci koji se nalaze u evidencijama koje vodi za te poslove nadležni organi u MUP-u.

Kako, onda, možemo da saznamo zbog čega Jovana Marović predstavlja bezbednosni rizik?

Tu na scenu dozivamo Skupštinski odbor za kontrolu službi bezbednosti.

Podsetimo se, taj odbor – u okvirima svojih nadležnosti – nadzire ustavnost i zakonitost rada službi bezbednosti, poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u njihovom radu i utvrđuje činjenice o uočenim nezakonitostima ili nepravilnostima.

Ukoliko bi se predložilo sazivanje vanredne sednice Odbora (za šta su neophodni potpisi tri člana Odbora) na tako zakazanoj sednici bi direktor Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin imao priliku da lično (ili preko ovlašćenog zamenika) objasni na osnovu čega je BIA procenila da je Jovana Marović bezbednosna pretnja i da se izjasni o tome da li je u postupku tog utvrđivanja služba povredila Ustav ili zakon.

Pored zakazivanja sednice na tu temu Odbor bi mogao, u okviru svojih zakonskih ovlašenja propisanih Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti RS, pri vršenju neposrednog nadzora rada službi bezbednosti, da zahteva i neposredan uvid u dokumentaciju za slučaj gđe. Marović kako bi se članovi odbora sami “uverili u zakonitost postupanja službe” u predmetnom slučaju.

Naravno, ništa od ovoga nije izvesno da će uroditi bilo kakvim plodom, a kamo li rasvetljavanjem očiglednih nepravilnosti u radu BIA prilikom zabrane ulaska – prema svim spoljnim pokazateljima – politički nepodobnim strancima u Srbiju.

Ipak, lekoviti bar mogu biti i pokušaji ako korišćenjem pravnih mehanizmima koji su nam dostupni, a koji nisu ni “laki” ni “jednostavni,” odgonetamo motive iza ovakvih odluka; da se preduprede slične situacije u budućnosti tako da se jasno stavi do znanja pojedincima koji ne prezaju da službe bezbednosti upregnu u isterivanje dnevno-političke agende i dnevno-političkih potreba, kako takvi postupci neće bar biti nezapaženi.

Iako je u današnjoj Srbiji već očigledno da takvi njihovi potezi još uvek prolaze bez posledica.

Autor je advokat iz Beograda

Tekst je prvobitno objavljen na interent stranici Foruma za bezbednost i demokratiju

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.