Kako nosioci moći u Srbiji zamišljaju državu – tri nasumično izabrana primera iz stvarnosti

Za nosioce vlasti u Srbiji svakako da je otkrivanje plantaže marihuane bio skandal bez presedana, koji bi nužno doveo do urušavanja vlasti u iole uređenoj državi.

Da bi se razumele razmere tog nepočinstva ilustrovaćemo ga razgovorom između čoveka iz Vojnoobaveštajne agencije i Slobodana Milenkovića, koji je i otkrio Jovanjicu.

‘Jovanjica neće ugledati svetlost dana. Oborićemo analize THC. To je državni projekat na kom rade BIA i Vojska’ reći će Saša Vujisić iz VOA.

Milenković mu je tada odgovorio: ‘Mi ćemo po zakonu, a vi kako hoćete.’

U svedočenju Dušana Mitića, inspektora i šefa operative Četvrtog odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije, stoji da je Gašić, sadašnji ministar unutrašnjih poslova, znao da je Koluvija donator BIA.

„Meni je to bilo neverovatno saznanje da je donator BIA jedan narko-diler“, dodao je Mitić.

Drugi slučaj je hapšenje policijske službenice Katarine Petrović, koja je bila uhapšena i pritvorena pod sumnjom da je izvršila krivično delo zloupotrebe službenog položaja tako što je Mariniki Tepić (opozicionoj političarki) poslala dokaz iz policijske evidencije u kojem se vidi da je Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića, izazvao udes 6. marta alkoholisan i drogiran.

Treći je slučaj studentkinja koje su u Sarajevu veličale ratne zločine i Ratka Mladića pa su dobile besplatan smeštaj u studentskom domu i stipendiju u Srbiji.

Ova tri, nasumično izabrana primera iz naše društveno-političke stvarnosti govore kako nosioci moći u Srbiji zamišljaju državu.

Pojednostavljeno rečeno, naši goli životi su uobličeni i obuhvaćeni pravnim i drugim normama koje nosioci moći primenjuju prema sopstvenom nahođenju.

„Hvatanje života unutar prava“ važi za „običan“ narod ali ne i za nosioce moći, čime automatski isključuju državu iz reda civilizovanih zemalja.

Apsurd situacije se ogleda u tome da se ne može razlikovati „kršenje zakona od njegovog izvršenja“ gde se „ono što je u skladu sa normom i ono što je protiv nje podudaraju“ (Đorđo Agamben).

Dakle, iz gore navedenih primera gde narko-diler finansira obaveštajnu službu, policajka obaveštava javnost o ugrožavanju drugih lica od strane alkoholisanog i drogiranog moćnika a studentkinje bivaju nagrađene zbog veličanja ratnog zločinca, kao da nam kazuju da je Srbija zemlja trajnog vanrednog stanja koje je pretvoreno u pravilo življenja gde se ne može razlučiti šta je pravna norma a šta život koji bi trebalo urediti.

Svakako da je to poguban učinak vladajuće političke grupacije.

Uostalom ona se i ponaša tako da za nju pravna ili moralna norma nemaju nikakvo značenje.

Ili još pogubnije, pravna norma ima težinu za pučanstvo ali ne i za nosioce političke moći a bludničenje u Jagodini kod Dragana Markovića Palme ili ko zna gde već, za vladajuću političku grupaciju i ostale političke moćnike, kao kršenje moralne norme nije prepreka za javnim delovanjem.

Nosioci političke moći mogu biti pod formalnim uticajem zakona i moralnih normi a i ne moraju.

I zakoni i moralne norme za njih nemaju nikakvo značenje.

Treba samo smoći snage i gledati diskutante u srpskom parlamentu pa videti koliko su im moralne norme strane kada targetiraju političke neistomišljenike najopskurnijim etiketama.

Vladajući politički mastodont takvim odnosom prema stvarnosti ne može Srbiji obezbediti ulaznicu u društvo civilizovanih i samim tim demokratskih zemalja.

Znaju i oni to dobro.

Možda im to i nije cilj.

Građani Srbije moraju znati da i nečinjenjem podržavaju postojeće.

Na građanima je sada da trasiraju put Srbiji. Ili ćemo biti u društvu civilizovanih ili politička parija u Evropi.

Autor je doktor političkih nauka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.