Jugoslavija i njena senka

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ta mrznja o kojoj se prica nije nista drugo do strah i nerazumevanje neobrazovanih stanovnika Jugoslavije prema bilo cemu sto se i malo razlikuje. Krajem osamdesetih je taman stasavala prva generacija prave gradjanske klase koja je odrastala uz muziku novog talasa i koja je celu Jugoslaviju i sve narode i narodnosti smatrala svojima ne obracajuci paznju na razlike. Bilo je potrebno jos nekih dvadesetak godina da se ova klasa ustali i postane dominantna a onda bi Jugoslavija bila temeljac EU. Naravno da nije smelo da se dogodi da komunisticka zemlja bude medju najrazvijenijim zemljama sveta pa je ova klasa u nastanku unistena a ceo region po kulturi i shvatanjima vracen 50 godina unazad uz Lepu Brenu kao simbol ovog procesa. Obrazovanje je jedino sto ovom regionu treba ali se svi trude da bas to upropaste.

2. Mržnja se na ovim prostorima smišljeno proizvodi. Neko nas priprema za tuče slično kao što neko dresira živa stvorenja za borbu (kao za borbe petlova ili pasa). U tu svrhu istoriska nauka (ako je uopšte nauka) izučava samo kratkotrajne periode ratova a ćuti o decenijama mirnog suživota. Religija se nameće kao obeležje pripadnosti naciji da bi se nekako napravila razlika između „naših i njihovih“ i „pastva“ mogla naterati u „štampedo“. Zabranjeno je pominjati Jugoslovene kao etnos, mada je jasno da se za vreme mira narod izmešao tako da sada ima oko 2 miliona onih koji po rođenju ili opredeljenju ne spadaju u nečiju „pastvu“.