Jugoslovenstvo je palo sa Vukovarom

Naš Berlinski zid dogodio se u novembru 1991. godine

Ostavite komentar


  1. Mocna recenica: „Jugoslavija je nestala u trenutku kad je Jugosloven ubijen u ime jugoslovenstva.“

  2. Mlad čovek, koga na sreću zaobiđe krupan istorijski događaj, teško u svom mladalačkom idealizmu može shvatiti šta se tu zaista desilo. Niti je antifašizam samo otpor nasilju, niti je isključivo levi, niti je Jugoslavija izdahnula u Vukovaru…

    1. Zanimljiv je to idealizam koji se lako da izraziti u čvrstoj valuti.

  3. Jugoslovenstvo su ubijali godinama. Ozvaničeno je Ustavom iz 1974 godine a nastavili su, najizraženije, Slovenija i Hrvatska, a kasnije im se pridružio i Milošević. Ne treba zaboraviti da je od skidanja Aleksandra Rankovića, Jugoslavija bila u rukama Hrvata, Slovenaca i Tita.

    1. Ustav iz 1974. je pravljen i usvojen da bi se Jugoslavija spasila. Istina, falio mu je konvertibilan dinar da bi se u tome uspjelo. (Markovićev dinar je došao prekasno, kada je Srbija na čelu sa Miloševićem već odlučila, da se vraćanjem u ’30-te i ’40-te, sve rasturi i napravi „veliku“ Srbiju.) U Vukovaru je Jugoslavija definitivno uništena. To je bio najjugoslovenskiji grad, a uništen je u ime obrane Jugoslavije.

      1. „Ustav iz 1974. je pravljen i usvojen da bi se Jugoslavija spasila.“….???? Da li Vi uopšte znate o čemu pričate?? Očigledno nemate pojma ili ste, najverovatnije, zastupnik teze da su Srbi rasturili Jugoslaviju? Problem razbijanje Jugoslavije i krađe Kosova nisu počeli 90ih već mnogo ranije. Tih 90ih sve je kulminiralo do pucanja.

        1. Goran Ja dobro znam šta govorim. Objektivne razlike u Jugoslaviji su bile tolike da se nije na isti način moglo upravljati s jedne strane Slovenijom, a s druge s Makedonijom (BiH, CG takođe), Možda su još veće razlike bile (kao i sada) između Vojvodine i Kosova. Zbog sega toga i nije tragedija što se Juga raspala; tragedija je što se raspala ratom, pogotovo onako krvoločnim. Da nije toga bila, da smose razišli kao ČSSR pa čak i SSSR, Juga bi postojala kao što je postojala ’70-tih i ’80-ti, samo što nebi bilo SIV-a, SKJ-ota, JNA ….

  4. Jugoslovenstvo je bila pogrešna ideja od momenta kada je promovisana od strane A.Karađorđevića. U tu zajednicu su ušli narodi s različitim motivima: Hrvati i Slovenci da se izvuku iz kandži Italije, Austrije i Mađarske i usput pređu na pobedničku stranu a Srbi, tačnije A.Karađorđević, sa motivom da postane veliki hegemon na Balkanu, da postane „ujedinitelj jednog naroda sa tri imena“. Kako kaže poslovica: „što se grbo rodi to vreme ne ispravi“, tako je bilo i sa Jugoslavijom. Trvenja su nastavljena, sukobi se produbljivali da bi na kraju kralj platio glavom a usput je i posejano seme razdora između Srba i Crnogoraca koje ovih godina doseže svoj vrhunac. Brozov cirkus sa „bratstvom i jedinstvom“ je bio dodatni neuspeo eksperiment pravljenja neke nove Jugoslavije, ovog puta na ideološkoj osnovi. Najveću cenu tog tragičnog eksperimenta su opet platili Srbi, kako u NDH tako i 90-ih. Prema tome, batalite više te romantične priče o Jugoslaviji. Nema tu nikakve romantike ni sentimenta već samo potoci srpske krvi i stotine hiljada srpskih glava razbacanih po raznim stratištima. Mislio sam da smo naučili lekciju ali evo, servira nam se „mini šengen“ i pravljenje neke nove unije sa još gorim i primitivnijim neprijateljem.

    1. Ocito ne znate, da je Aleksandar bio medju zadnjima, koji su poceli promovisati YU. Ta ideja je dosla u SRB sa teritorije Zapadno od Drine.

      1. Pa nije čovek ni napisao da je Aleksandar bio promoter nego da se priklonio projekti iz ličnih razloga.

      2. Ako misliš na Ilirski pokret, treba da znaš da su oni bili obični austrijski plaćenici koji su širili mržnju prema Srbiji i time stvorili antijugoslovenski karakter Hrvata.

  5. Mi, Srbi, smo Jugoslaviju videli kao strateski cilj, kao zajednicku kucu svih Juznih Slovena, a Hrvati i Slovenci – kao tranzitnu tvorevinu, etapu na putu stvaranja sopstvenih nacionalnih drzava. Taj nepomirljivi antagonizam kulminirao je 1990-tih eskalacijom hrvatsko-slovenackog separatizma pod okriljem aktuelnog globalnog siledzije – SAD i njihovih evropskih trabanata, pre svih Nemacke, opterecene resantimanom prema Srbima zbog dva izgubljena svetska rata.
    Apropo Vukovara… JNA, kao legalna vojska suverene i medjunarodno priznate drzave koja se zvala SFRJ, nije bila u Vukovaru 1991. da bi “rusila multietnicki i radnicki grad“, nego da bi deblokirala svoju kasarnu opkoljenu od strane hrvatskih paravojnih postrojbi gde su svakodnevno od dejstva teroristickih snajpera ginuli regruti na odsluzenju vojnog roka. Pre bilo kakvih ratnih sukoba, u rano prolece 1991. hrvatske paravojne postrojbe su pocele sa kidnapovanjem i ubijanjem srpskog civilnog stanovnistva, tako da su do pocetka ratnog sukoba u Vukovaru ubile 126 srpskih civila (prema hrvatskim izvorima). Hrvatske paravojno-teroristicke jedinice su, u periodu od 15. aprila do 30. jula 1991. minirale devet srpskih ugostiteljskih objekata u Vukovaru, a zabelezeno je i da su jos 1989. dizani u vazduh kiosci srpskih novinskih kuca. Hrvatske vlasti u Vukovaru su, pre bilo kakvih ratnih sukoba, blokirale isplatu penzija Srbima i pocele sa otpustanjem Srba sa posla. Josip Boljkovac, prvi Tudjmanov ministar policije, u svojoj knjizi “Istina mora izaci van“ opisuje kako su aprila 1991. Seks, Susak, Glavas i Vukojevic (visoki duznosnici HDZ-a) pucali “ambrusima“ po Borovu Selu. O strahovladi koju je u Vukovaru zaveo Tomislav Mercep govori i Marin Vidic Bili, poverenik hrvatske vlade, u pismu upucenom vladi u Zagrebu, gde, izmedju ostalog kaze da su Mercep i paravojne formacije, pod njegovom komandom preuzeli “apsolutno nadzor nad svime u Opcini Vukovar, ne prezajuci od nasilnih i represivnih mjera nad gradjanima Opcine Vukovar – bespravnim upadajem u privatne stanove, upucivanjem usmeno i pismeno u napustene stanove osoba koje su trazile smjestaj, pljackanjem stanova, oduzimanjem privatnih vozila, nasilnim privodjenjem na saslusanje, pa cak i egzekucijama. Takvim ponasanjem stvorio je u gradu opcu psihozu straha medju hrvatskim i srpskim pucanstvom sto je rezultiralo masovnim bijegom iz grada, totalnom blokadom rada policije, ZNG-a, organa uprave i stvorilo opcu konfuziju…“ Treba podsetiti i da je vojni vrh SFRJ u vise navrata upucivao molbe Tudjmanu da se vukovarska kasarna deblokira te da se makar obezbedi izvlacenje i sahrana regruta poginulih usled dejstava hrvatskih paravojnih formacija, medjutim “vrhovnik“ se na sve apele oglusio, jer mu je taj mit o “agresiji“ i “hrvatskom Staljingradu“ bio potreban da bi pred medjunarodnom javnoscu opravdao svoje separatisticke tendencije.

    1. Sta ces, uvek ste bili protiv svakoga, ko je hteo malo da vas opameti, a probali smo bas. Vise volite svoje lazove i njihove lazi, a vase prve 2 recenice je cist primer prihvatanja istih.

      1. Nezvanicno svetsko prvenstvo u laganju odrzano je 27. februara 1989. u Cankarjevom domu. Lazi i licemerje demonstrirani tamo i tada, nece biti prevazidjeni u skorije vreme. Mozda vi niste uspeli da nas “opametite“, ali zato smo mi uspeli da vas oslobodimo milenijumskog germanskog jarma; da vas bratski prihvatimo 1941. kada vas je Hitler najurio sa vasih ognjista te da vas naucimo da koracate uspravno kao slobodni ljudi i da imate suverenu drzavu, po prvi put u vasoj – prilicno maglovitoj – istoriji. E, sad, koliko je ona suverena u naddrzavnom i nadnacionalnom pandemonijumu zvanom EU, kojim se upravlja direktivama odozgo – iz Centralnog komiteJa (kako bi to onomadne rekao drug Stefan Korosec) u Briselu – to je vec neka druga prica.

Ostavite komentar


Lični stavovi

Pištolj ume i da opali 8

Pištolj ume i da opali

Stigosmo i do toga da nam se narodni poslanici tuku i guraju sa policijom. Bravo za sve nas, nezadrživo se survavamo u otvorene građanske sukobe.

Naslovna strana

Naslovna strana za 22. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Maja Cetković - E-play

Dnevnu novinu Danas jako cenim i poštujem pre svega zato što je jedna od retkih koja ima rubrku o kulturi i sceni.