Kabinet i blato

U to vreme, međutim, iako su novinari stalno ponavljali pitanje da li Radulović i dalje ima podršku najveće stranke u vlasti, predsednik naprednjaka i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić ubeđivao nas je da nema sukoba i da će se ideje ministra privrede realizovati, jer je to i opredeljenje SNS-a. Ne baš sad, jer se nije pronašao prihod kojim bi se nadoknadio manji priliv od poreza na rad, ali će se svakako na tome raditi, tvrdio je Vučić.

Poslednjih nedelja, međutim, postalo je jasno da je Radulović „na ledu“, a sukob je postao sve otvoreniji kako su glasine da on formira svoju partiju bile učestalije. Ali, posle ostavke koju je dao, a posebno nakon obrazloženja objavljenog na sajtu Ministarstva privrede, pitanje ko koči reforme u Srbiji prešlo je iz ekonomske i u medijsko-političku sferu. U tom statusu će i ostati do formiranja nove vlade, jer je sadašnja juče odlučila da „tehničku“ funkciju ministra privrede obavlja Igor Mirović, sadašnji ministar za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj.

Zbog čitave ujdurme oko reformskih zakona, u kojoj su potegnuti čak i sindikati, zapravo se ne zna zvanično šta je zakočilo reforme. Objašnjenja koja nam se plasiraju isuviše su konfuzna, ali jedno je ipak jasno. Niti je Radulović mogao sebi, sa pozicije ministra, da dozvoli ulogu Don Kihota koji naivno veruje da je moguće demontiranje sistema, a da za to nema obezbeđenu političku podršku (pa i iz famoznog Kabineta), a još više medijsku bez „uvlačenja u blato“, niti je Vučić, sa dovoljno iskustva na javnoj sceni, smeo da obeća promene – ako već nije bio siguran da će bar institucije početi da rade.

To što su građani razočarani, a taman su počeli da veruju kako će početi da žive u normalnoj državi, a ne u „živom blatu“, izgleda da nikoga ne brine. Stižu izbori i nova hrpa reformskih obećanja, a dotle će se prethodna i neispunjena zaboraviti. Pa – (J)ovo nanovo!