Kad Advokatska komora utihne

Prema trenutno raspoloživim informacijama napadaču, koji je istom prilikom naneo i teže telesne povrede advokatovoj supruzi, je nakon saslušanja od strane suda određena mera zabrane približavanja oštećenima nakon čega je pušten na slobodu.

Tužilaštvo je, razumljivo, predlagalo određivanje pritvora usled postojanja bojazni da bi počinilac na slobodi mogao da ponovi delo i/ili da utiče na potencijalne svedoke tokom istrage. Sud je, ipak, mislio drugačije.

U ovom trenutku ne može se sa sigurnošću tvrditi koji su bili razlozi kojima se rukovodio postupajući sudija prilikom donošenja upravo ovakve odluke koja je za naše uslove i prilike izuzetno blaga i popustljiva, posebno uzimajući u obzir konkretne okolnosti slučaja.

Ova vest bi, u nešto normalnijim okolnostima od trenutnih, verovatno izazivala veću pažnju medija koji su slučaj gotovo pa zaboravili nakon što je osumnjičeni za napad saslušan.

Međutim ono što čak i u trenutnoj situaciji, u kojoj je pretnja Trećeg svetskog rata stvarnija nego što je ikada bila u poslednih 30 godina, ne može i ne sme proći nezapaženo je kako se ovom incidentu do sada ni na koji način nije oglasila Advokatska komora Beograda.

Zbog čega se ona do današnjeg dana nije oglasila o ovom napadu?

Kako je moguće da dok kolege u Novom Sadu protestuju ispred zgrade suda zbog paljenja jednog automobila,  AKBeograda povodom napada na život i telo svog člana, u prostorijama njegove kancelarije (!),  nije smatrala za shodno da izađe u javnost čak ni sa najšturijim saopštenjem?

Da li je ova pasivnost Komore možda uticala na  formiranje stava sudije koji je odlučivao o pritvoru za napadača? Možda je sudija razmišljao da ovaj napad i ne mora da shvata ozbiljno ako ga već ni sama Komora ne shvata ozbiljno?

Koliko je Komora svojim dosadašnjim delovanjem, posebno ako se uzmu u obzir okolnosti vezane za nedavnu (neuspešnu) obustavu rada beogradskih advokata, njenu opstrukciju i anatemisanje i satanizacija advokata “banderaša”, koje su u javnost plasirane čak i iz određenih advokatskih krugova i esnafskih vrhova, uticali na formiranje stava u javnosti da advokati mogu biti legitimne mete za nezadovoljstvo obespravljenih građana?!

Koliko god da su ova pitanja strašna, odgovori na njih su gotovo sigurno još gori.

Ali, ma koliko ti odgovori bili grozni javnost i struka imaju pravo na njih. U najkraćem roku.