Kad bakterija ušeta u intenzivnu negu: Lekar internista iz Niša o najnovijem slučaju kršenja medicinskih pravila

Kako to život ume da imitira umetnost ispričaću vam i danas, kroz tri narativa koji su mi se momentalno pojavili u glavi dok sam pratio reportaže iz Kočana. Bez nekog posebnog reda su te priče iz onostranog poređane ispod, i možete ih čitati po želji. Bitno je samo da, dok to radite, odigrate sa mnom jednu igru. Naime, ubacio sam malog Trojanskog konja u ovaj tekst (nisam student, ali mogu da probam taj rad). Dve priče koje ćete pročitati su istinite, a jedna je samo proizvod fikcije.

Pokušajte da odgonetnete koja.

Priča 1:

Dokumentarac „Collective“ je priča o događajima u istoimenom noćnom klubu u Bukureštu. Kada na koncertu metal benda oktobra 2015. godine usled korišćenja pirotehnike izbije požar, na originalnom snimku koji je prikazan i u samom dokumentarcu, može da se vidi kako to strašno izgleda, kada vatra bukvalno u sekundama zahvati celu tavanicu. Stampedo ljudi koji će uslediti prema jedinom izlazu iz kluba se samo na kratko pojavljuje u kadru, a broj od 27-oro mrtvih te večeri je samo početak priče, ispostaviće se. U narednim mesecima će početi da se gomilaju smrti i ostalih povređenih u požaru, i to usled bolničkih infekcija.

Ono što će do kraja dokumentarca ispasti opasnije i strašnije i od same vatre je korupcija u zdravstvu i korišćenje razblaženih dezinficijensa, a žrtve sa teškim opekotinama će umirati u najgorim mukama i sa pravim crvima u ranama usled infekcija i sepse. Posebno ozbiljan ton priči daje i saznanje da je obaveštajna služba godinama unazad imala informacije o korupciji i svesno prećutkivala činjenicu da se dezinficijensi razblažuju i do deset puta radi povećanja profita kompanije koja ih proizvodi. Umešanost političara i rukovodioca zdravstvenih ustanova je poražavajuća za celo rumunsko društvo, koje još pošteno nije ni oplakalo mrtve, a već se suočava sa novom krizom. Novinar koji je otkrio ovaj skandal nas vešto vodi kroz celu ovu priču, da bi nam na kraju razotkrio koliko je sistem zapravo truo, a pod pritiskom javnosti dolazi do smene ministra zdravlja i pada cele Vlade.

Priča 2.

Serija „Crno ogledalo“ u svojoj prvoj epizodi donosi nam priču o otmici člana kraljevske porodice. Kidnaperi imaju samo jedan, po njihovim rečima, lak i običan zahtev. Ne traže ni novac, niti dragulje… Da bi pustili princezu na slobodu, jedini njihov uslov je da premijer Velike Britanije ima seksualni odnos sa svinjom. I to uživo, na nacionalnoj televiziji.

Iako Vlada i policija pokušavaju u početku da zataškaju ovu vest, putem društvenih mreža sve brzo postaje dostupno javnosti, i premijer se sada nalazi pred neobičnom moralnom dilemom. U doba senzacionalizma i „always on“ kulture, shvatamo da mediji mogu da budu oružje i u obrnutom smeru, da pritisak javnosti može da se obije političarima o glavu. Takođe, ovde je vrlo slikovito objašnjeno kako su oni ispred malih ekrana često i saučesnici u zločinu; kada na kraju premijer pristaje na zahtev kidnapera kako bi poštedeli život princezi, izdaje se saopštenje u kojem se ljudi mole da ne gledaju u ekrane dok taj gnusni čin bude emitovan. Premijer se skida i prilazi svinji koja bezidejno luta po studiju…

Ostatak već pretpostavljate. Princeza je oslobođena. A ispostaviće se kasnije da je snimak sodomije između premijera i jadne svinje pratilo preko milijardu gledalaca.

Priča 3.

Nakon požara koji se desio u Kočanima u Makedoniji, povređeni bivaju transportovani u zdravstvene ustanove okolnih zemalja… Nema dovoljno kapaciteta u njihovim bolnicama za sve. Naime, specifičnost povreda nastalih od vatre zahteva posebne uslove i besprekornu sterilizaciju, jer lako dolazi do infekcije i bolesnici stradaju. U Urgentnom centru u Beogradu bivaju smešteni pacijenti iz Makedonije, nadajući se najboljoj mogućoj nezi i oporavku. Nakon nekog vremena, otvaraju se vrata intenzivne nege i spektakularno ulazi glavna bakterija, sa sve svitom novinara-bakterija iza sebe. Uz horor muziku u pozadini, polako se približavaju teškim pacijentima sa opekotinama, i počinju da skidaju maske i da ih dodiruju rukama…

Kraj.

(Morao sam da prekinem ovu gnusnu scenu; čak je i meni pozlilo pri kraju).

Da li pogađate koja je od ovih priča čisti plod fikcije?

Molim? Neverovatno vam je da se niko od lekara nije pobunio i izbacio bakteriju iz intenzivne nege? Zvuči vam suviše nemoguće da ni direktor ustanove ne reaguje na kršenje zabrane poseta, i zanemarivanja standarda higijene i sterilizacije?

Kažete da je čak i za naučnu fantastiku presmešno i naivno da u našoj priči pod rednim brojem tri Lekarska komora ne reaguje, makar i nekim jadnim saopštenjem ako ne oduzimanjem licenci…

Ma koliko vam bilo teško da u to poverujete, plod fikcije je samo priča broj dva. Ostale se baziraju na istinitim događajima.

Mada, da seriju „Crno ogledalo“ snimaju u Srbiji… Iznenadili bi se spremnošću naših političara da se pojavljuju pred kamerama.

P.S. U moru teških vesti, tokom ovih crnih dana moramo pokušati da nađemo i tračak sunca, nešto lepo za šta ćemo da se uhvatimo. Evo, ja sam rešio da preko društvenih mreža ponovo učim makedonski jezik i povežem se sa našom južnom braćom, pa bih podelio nešto sa vama; verujem da ćete i vi sa lakoćom razumeti reči nepoznatog autora, koji je na ovu temu bakterija u zdravstvu i sam imao nešto da poruči. Uživajte:

„Studiraš 6 god, ušte 5 specijaliziraš, ušte 2 subspecijalizacija, se akaš po stručni prestoi u stranstvo, rabotiš, čitaš, učiš so godini. Doagaat pacienti, praviš najdobro što možeš i znaeš… I na kraj pokorno puštaš maloumen narcis u sterilna soba so 20 novinari i 100 duši pratnja, da se slika kako gi dopira pacientite i vadi maska dodeka te isprašuva pred svesen pacient kakva mu e prognozata…

Svesen si deka sve što si pravel cel život si usral, taka?“

Autor je lekar iz Niša

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

Slobodni univerzitet u Nišu: Studenti nisu teroristi ni kriminalci, treba da se brane sa slobode

Jaja, laži i smak sveta: Protest u Nišu

Danas saznaje: Ukinut pritvor studentu Medicinskog fakulteta iz Niša

„Više liči na njihovu samoodbranu nego na nasilje“: Advokat Božo Prelević o privođenju studenata u Nišu