Kad Čanak i Biserko šire glasine

Dok je Sonja Biserko samo kratko pozvala da se „provere navodi“ i „demantuju glasine“, Nenad Čanak je pokušao da objasni o čemu je reč. Intervju koji je Čanak dao dnevnom listu Danas, međutim, otvara nova pitanja.

Da bi se proverile „informacije“ koje su Kurtiju saopštili Biserko i Čanak, osnovni preduslov je da se sazna odakle oni dolaze. To je ujedno i osnovni problem jer Biserko i Čanak ne žele da otkriju svoje izvore.

U pomenutom intervju, Čanak napominje da su „informaciju o mogućem preseljenju Srba sa Severa Kosova u Sandžak dobili sa više strana“, ali propušta da otkrije makar jednu od njih.

Manir javne komunikacije koju Biserko i Čanak demonstriraju teško da doprinosi promovisanju odgovornosti za javno izgovorenu reč. Sledeći njihov primer, bilo ko može da izmisli neku priču a onda da pozove druge da je provere i demantuju.

Odbijajući da obelodane izvor „informacija“, Čanak i Biserko pobuđuju sumnju da su upravo oni kreirali takve glasine. Po uzoru na njihove postupke, može se izneti navod da je sa Čankom tu informaciju podelio niko drugi do Sonja Biserko.

Za takvu tvrdnju može se ponuditi više indicija nego za „informaciju“ koju su izneli Biserko i Čanak. Koje su to indicije?

Da li je izvor „informacije“ mašta

U aprilu ove godine u Medija centru u Beograd održan je skup jednog broja nevladinih organizacija posvećen temi ekstremizma. Sonja Biserko je tom prilikom izjavila sledeće: „Što se tiče Kosova, posle članstva u Savetu Evrope, mislim da će Beograd sada ići na to da digne kampanju na nivo na da se očekuje pogrom.

To je isto ono što se desilo sa Srbima u Hrvatskoj. Znači oni će hteti da povuku Srbe sa Kosova kako bi optužili drugu stranu za etničko čišćenje. Mislim da treba biti vrlo svestan onoga što će se moguće dešavati u narednom periodu.“ Video zapis njenog izlaganja dostupan je ovde.

Sonja Biserko je, dakle, i nekoliko meseci ranije spekulisala o planovima Beograda da sa Kosova povuče Srbe da bi „napakostio“ Prištini.

Kao jedini osnov za iznošenje takvih navoda, Biserko je ponudila konstrukcije o egzodusu Srba iz Hrvatske i, reklo bi se, svoju intuiciju.
Sonja Biserko godinama zastupa tezu da je Beograd orkestrirao iseljavanje Srba iz Hrvatske u avgustu 1995. godine kako bi, s jedne strane, kompromitovao Tuđmanov režim, odnosno kako bi, s druge, stekao „etnički materijal“ za popunjavanje demografskih džepova po Srbiji i Republici Srpskoj.

U uvodniku za publikaciju „Vukovarska tragedija 1991“ iz 2007. godine, Biserko piše sledeće: „Egzodus Srba iz Hrvatske 1995, organizovan je iz Beograda u cilju konsolidacije srpskih etničkih teritorija u Republici Srpskoj i Vojvodini“.

Kao što Biserko amnestira Zagreba za sudbinu Srba u Hrvatskoj 1995. godine, ona tako ni danas ne vidi nikakvu odgovornost Prištine za položaj Srba na Kosovu. U oba slučaja za Biserko postoji „podli plan“ Beograda da naruši reputaciju druge strane, a da istovremeno poremeti etničku ravnotežu u delovima Srbije.

Da li je uopšte primereno porediti okolnosti ova dva istorijska trenutka pitanje je koje se nekom drugom prilikom može razmatrati.

Da li je zabranom dinara Srbima postala bliža Raška ili Priština

Naredno pitanje na koje Čanak ne nudi uverljivo objašnjenje jeste zašto su smatrali da sporne „informacije“ moraju najpre da podele sa kosovskim premijerom Albinom Kurtijem. Iako Čanak konstatuje da Kurti mora da se pobrine za bezbednost Srba na Kosovu i normalno funkcionisanje njihovih života, on opet pravi propust i izbegava da kaže kako misli da bi Kurti to trebalo da učini.

Pitanje koje se sada postavlja jeste kako Biserko i Čanak ocenjuje mere koje kosovska Vlada preduzima na Severu Kosovu, ali i u drugim većinski srpskim sredinama? Kako oni smatraju da, recimo, zabrana dinara i ukidanje platnog prometa sa Srbijom, bez nuđenja alternativa, utiče na rizik od iseljavanja Srba sa Kosova?

Da li ga ta mera smanjuje ili povećava? Da li su, s tim u vezi, Biserko i Čanak pozvali Kurtija da Srbima vrati mogućnost da podižu svoj novac u mestima u kojima žive kako bi se tako smanjio rizik da će doći do njihovog iseljavanja, bilo individualnog bilo kolektivnog?

Ako Beograd planira da iz čista mira povuče Srbe sa Kosova, da li bi Kurti stao na put takvim planovima ukoliko bi ukinuo protivpravnu meru zabrane uvoza srpske robe?

Odgovori na ova pitanja mogu se pretpostaviti, ponovo sa više osnova nego što se može poverovati u „informacije“ koje nude Biserko i Čanak.

Sonja Biserko je podržala sve mere Kurtijeve Vlade, uključujući i ukidanje dinara, o čemu je govorila za albanske medije ali i za Danas.

Jednostrane akcije Kurtijeve Vlade već su dovele do toga da su Srbi sa Severa Kosova prinuđeni da brojne poslove obavljaju u Raški.

Ako su Biserko i Čanak zabrinuti da bi oni tamo na kraju i mogli i da se presele, onda bi logično bilo da predlože Kurtiju da neke od tih mera opozove. Ne postoje informacije da su oni tako nešto učinili.

Ko se može stići do Kurtija

Jedini odgovor koji je Čanak dao tokom intervjua koji ne traži dodatna potpitanja jeste da je do sastanka došlo tako što Biserko „uvek može da stigne do Kurtija“.

Bilo bi zaista veliko iznenađenje da je drugačije s obzirom na to da Sonja Biserko spada među retke na koje se Kurti oslanja kad se suoči s međunarodnim pritiscima.

Paradigmatičan primer njihove saradnje zabeležen je u februaru ove godine tokom sednice Saveta bezbednosti UN koja je bila sazvana nakon ukidanja dinara i jednostranih akcija kosovske policije u srpskim sredinama na Kosovu.

Pošto nije mogao da pronađe druge argumente da opravda svoje postupke, Kurti je tom prilikom izjavio sledeće: „Prošle godine Helsinški odbor za ljudska prava detaljno je opisao kako Vlada Srbije namerno širi strah od lažne ugroženosti Srba na Kosovu da bi radikalizovala društvo i stvorila toksičnu atmosferu u kojoj bi sporazum sa Kosovom bio odbačen“.

Da su Sonja Biserko i Nenad Čanak došli da kritikuju jednostrane i nekoordinisane akcije kosovske Vlade, na koje uporno ukazuju EU i SAD, malo je verovatno da bi oni mogli da ušetaju u Kurtijev kabinet kako im je volja.

Kada se ima u vidu na koji način je Kurti prethodno citirao „informacije“ koje je dobio od Sonje Biserko, pre bi se moglo pretpostavi da nove „informacije“ koje su mu Biserko i Čanak saopštili nemaju za cilj da spreče iseljavanja Srba sa Severa Kosova već da daju alibi kosovskim vlastima za buduće jednostrane akcije koje nameravaju da preduzmu.

Njihov postupak u potpunosti je u skladu sa narativom koji Sonja Biserko promoviše da Srbi na Severu Kosova nemaju nikakvih problema zbog akcija Prištine već da je to sve inscenacija iz Beograda.

Otuda bi eventualno iseljavanje Srba sa Severa Kosova bila isključiva krivica Beograda ali ne i Prištine, kao što za Sonju Biserko Zagreb nema nikakvu odgovornost za egzodus Srba iz Hrvatske.

Ako postoje još neke dileme o tome šta je bila stvarna namera ovog „informisanja“ koje su priredili Biserko i Čanak, valja se podsetiti da su nešto slično radili i za jednog drugog regionalnog lidera.

Kada su u Crnoj Gori krajem 2019. godine izbili protesti zbog namere Mila Đukanovića da oduzmu imovinu Srpske pravoslavne crkve, Biserko i Čanak su bili među glavnim promoterima „Apel za osudu ugrožavanja mira u Crnoj Gori i regionu od strane Beograda“ u kome je, pored ostalog, bilo navedeno da je „Crna Gora izložena pokušaju nasilne destabilizacije“, da su joj ugroženi su joj mir teritorijalni integritet i da je reč o „još u nizu pokušaja zvaničnog Beograda da se Crna Gora vrati u državni okvir sa Srbijom“.

Biserko je i tim povodom iznela „informacije“, opet iz sebi znanih izvora, da je malo falilo da se u Crnoj Gori nađu paravojne jedinice Srbije i Republike Srpske.

Najznačajniji stav koji je Čanak izneo tokom intervju jeste da treba da se govori o proverenim informacijama i da su „najveći neprijatelj mira na ovim prostorima poluistine koje su složene za dizanje panike“. Retko ko bi mogao da se ne saglasi sa ovim stavom.

Najveći doprinos miru na ovim prostorima Nenad Čanak bi verovatno dao kada bi poslušao sopstveni savet i uzdržao se od širenja glasina.

Autor je politikolog specijalizovan za rešavanje sukoba i izgradnju mira

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.