Kad čovek umre od posledica rutinske intervencije lekara

Ne želite da idete na sudski postupak, da krivično gonite lekara, iako vas i neki prijatelji lekari uveravaju da je vaš slučaj školski primer grube lekarske greške i nemara.

Zar novčana naknada može da ublaži bol, zar mrtav čovek ima cenu?

I onda se setite da postoji Lekarska komora Srbije (LKS) i da ima nešto što se zove sud časti, koji bi najbolje odmerio da li je došlo do propusta i stručne greške postupajućeg lekara.

Ne samo zbog onoga što se desilo vašoj bliskoj osobi, već da bude u funkciji generalne prevencije u svim sličnim situacijama.

Imate poverenje u Sud časti Beograda, kao prve instance. Vaša pritužba se usvaja i lekar istražitelj donosi Rešenje da postoji osnovana sumnja da je rečeni profesor dr napravio propust, i ukoliko se dokaže, učinio povredu profesionalne dužnosti i ugleda profesije.

Inkriminisani doktor ignoriše pozive, ne oglašava se, a kada se oglasi saopštava da putuje u SAD baš kada je zakazano prvo zasedanje Suda časti Beograd. Sledi novo zasedanje, na kojem se lekar pojavljuje.

U svojoj izjavi više hvali sebe, kao pionira u obavljanju te rutinske intervencije, kaže da se sada primenjuje druga metoda te ne može doći do povreda unutrašnjih organa, što se desilo u našem slučaju.

Pomislim, to je važno, ne smeju se ljudi, inače zdravi, izlagati riziku da im se probuši neko crevo, puste kući i dobiju sepsu da ni tri operacije ne mogu da saniraju štetu.

Zbog svega učinjenog i veoma nonšalantnog ponašanja lekara, kao da je smrt koja je nastupila kao posledice njegove prethodne intervencije (koju ni tri operacije vrsnih hirurga nisu mogle da poprave), zahtevam trajnu zabranu rada ovom lekaru.

Možda sam preterala, pomislim u trenutku, a onda se setim da sam u međuvremenu čula za još neke njegove neuspešne intervencije u zemlji i regionu i kažem sebi, treba ovome stati na put.

Zar nije konstantno radio u privatnoj klinici od 20-24 sata uveče, a onda ujutru išao na posao u poznatu kliniku, kao što je bilo i kobnog dana po našu porodicu.

Poverenje koje sam imala u Sud časti Beograda, bilo je opravdano.

Doneta je jednoglasna odluka, tri lekara/sudije, uvažavajući Predlog lekara, istražitelja, te inkriminisani lekar dobija privremenu zabranu samostalnog rada u obavljanju zdravstvene delatnosti u trajanju od šest meseci.

Zahvalna sam im na objektivnosti, vraćaju veru u pravdu, nije bilo disonantnih mišljenja, jednoglasna odluka.

Nije mi palo na pamet da se žalim (sada vidim da je trebalo da insistiram na trajnoj zabrani), ali lekar je iskoristio svoje pravo i žalio se Vrhovnom sudu časti.

Pre neki dan stiže odluka Vrhovnog suda (časti), kojom se preinačuje jednoglasna odluka Suda časti Beograda doktor se oglašava odgovornim za lakšu povredu profesionalne dužnosti disciplinskom merom – javna opomena.

Za one koji ne znaju, javna opomena je objavljivanje Odluke u Glasniku LKS (za koji se opravdano sumnja da ga čitaju samo pravnici klinika).

I tu dolazimo do ključnog pitanja, kako odlučuje Vrhovni sud (časti), čija će odluka biti konačna?

Ukratko ovako, advokat lekara, bez medicinskog znanja, minimizira činjenice, svodi lekarsku grešku na nepotpunu otpusnu listu, takoreći previd i eto, da im se veruje na reč, da je rečeno usmeno pratnji to što nije izričito napisano u otpusnoj listi!

Vrhovni sud (časti), u obrazloženju uopšte ne spominju da je lekar prilikom rutinske intervencije probušio pacijentu dvanaestopalačno crevo, prepisao antibiotike i lekove protiv bolova i posle tri sata bez snimka (a svestan da je nešto pošlo po zlu, jer je prekinuo intervenciju), pušta pacijenta kući. Bitno je reći da Vrhovni sud veruje advokatu lekara na reč.

Oštećena strana, porodica preminulog, nema mogućnog osporavanja tih smešnih navoda.

Naravno, uzete su i olakšavajuće okolnosti u obzir da rečeni lekar do sada nije disciplinski odgovarao i da je „reč o lekaru sa višedecenijskim stažom specijaliste interne medicine, uža specijalizacija gastroenterohepatologija, i akademskom karijerom u zvanju redovnog profesora“.

Kao što rekoh, činjenica koju su evidentirali lekari Urgentnog centra, a lekari Suda časti Beograda, skrupulozno razmatrali, da je došlo do rupture duodenuma, nigde nije spomenuta.

Zato, alal vera majstori iz Vrhovnog suda (časti), na čelu sa prof. dr Radovanom Karadžićem (svaka sličnost je isključena).

Ne znam da li ćete svi mirno spavati, osim onog člana Vrhovnog suda (časti) koji nije glasao za tu odluku, što zaključujem iz izreke da je odluka doneta većinom glasova.

Ko želi da vidi ko je lekar može da potraži Glasnik LKS. Ja njegovo ime nikada više neću spomenuti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.