Kad đaci pitaju: „Kol’ko će to da košta?“

Kada je tačno počeo ne znam, ali bolne posledice su tu – prisutnije i snažnije nego ikada. Ako tražimo uzroke, naći ćemo ih lako jer ih ima mnogo – baš koliko i posledica. Dakle, tu su uzroci, tu su i posledice, samo nedostaju povodi. Trebalo je da se pronađe povod onog trenutka kada su se pojavili prvi uzroci i da im se „objavi rat“. Da je bilo tako, danas ne bismo imali ovakve posledice.

Kao prosvetni radnik, svedok sam dešavanja na samom terenu više od dve decenije.

Pre desetak godina angažovala sam devojčice četvrtog razreda da odigraju jednu plesnu tačku na priredbi povodom Dana škole. Jedna od njih me je pitala koliko će to da košta. Nisam razumela pitanje. Kada ga je preformulisala, shvatila sam da ona misli da želim da im naplatim časove plesa. Pre par godina dogodilo se nešto sasvim suprotno. Jednog desetogodišnjaka zanimalo je koliko će para da dobije od škole ako učestvuje na priredbi. Ne znam koje me je pitanje više rastužilo.

Deca znaju da treniranje nekog sporta, učenje stranih jezika, školice plesa i glume koštaju. S druge strane, žele i sami da zarade. Stariji osnovci i srednjoškolci drže privatne časove svojim vršnjacima po simboličnim cenama, ali im ipak naplaćuju.

Pripadam generaciji đaka kojoj nikada ne bi ni na pamet palo da naplaćuje časove svojim drugovima iz školskih klupa. Vremena se menjaju i tako je od pamtiveka, ali ova besomučna trka za novcem odvija se na stazi koja nas nikuda neće odvesti. Deca posmatraju i prihvataju model ponašanja svojih roditelja i nastavnika, a onda se svi kolektivno čudimo šta nam se dešava.

Školski planovi i programi opterećeni su preobimnim i bespotrebnim nastavnim sadržajima ne ostavljajući prostor prosvetnim radnicima da se posvete svojim učenicima kako bi ih bolje upoznali i razumeli.

Školske 2018/ 2019. godine velika pažnja posvećena je ishodima u projektnoj nastavi i preduzetništvu u mlađim razredima osnovnih škola. Izgovor je bio da je to vid modernog obrazovanja koji bi trebalo da ispuni zahteve savremenog društva.

I umesto da se bavimo problemima koje nam je upravo to savremeno društvo donelo, neko je odlučilo da mu ispunjavamo prohteve.

Za školsku-kovid 19 2020/2021. godinu uveden je novi predmet za prvake – digitalni svet. Naziv predmeta zvuči bajkovito, mada bi mu više pristajalo „digitalno carstvo“ uz „zlatno“ doba savremenog društva i „nove normalnosti“.

Svaki novouvedeni predmet i u osnovnim i u srednjim školama podrazumeva obavezno pohađanje seminara za nastavnike. Većina tih seminara, koji su naglo ušli u modu ranih dvehiljaditih, služe nastavnicima za sakupljali bodova s jedne, a predavačima za zgrtanje dnevnica s druge strane.

Živimo u doba destruktivnog materijalizma koje nemilosrdno uništava i ono malo duhovnosti koje je svaki pojedinac koliko-toliko uspeo da sačuva.

Nastavnici sakupljaju bodove, učenici jure što bolje ocene, a roditelji moraju da trče za zaradom.

Ništa više nije besplatno. Sve ima svoju cenu, osim pravih vrednosti koje polako padaju u zaborav. Na svima nama je da zaustavimo taj pad. Da bismo ga zaustavili, moraćemo da zastanemo i da nauštrb neke lekcije ili neke zarade posvetimo svoje vreme njima. Nemoguće je pružiti kvalitetno obrazovanje ako nam je važniji kvantitet pređenih lekcija. Nemoguće je dobro vaspitati decu ako svakodnevno ne pratimo njihovo odrastanje.

Možda nećemo uspeti da vratimo sve izgubljene vrednosti, ali vredi pokušati. Po rečima Edmunda Burkea, irskog filozofa iz XVIII veka: „Niko nije učinio veću grešku od osobe koja nije preduzela ništa zato što je mogla da učini samo malo.“

Nadam se da će jak motiv – da naša deca stasaju u zdrave, srećne i misleće ljude, uspeti da nas pokrene i da ćemo zaustaviti proces urušavanja pravih vrednosti.

Autorka je profesorka engleskog jezika