Kad državni klan gradi bolnicu

Povod da Vam se ponovo javim, nije u želji da analiziram rad prvog čoveka Beograda sa svim izazovima koje ta funkcija sa sobom nosi.

Ne, nego Vaša upornost i nesebični angažman u novogradnji Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj, za njenu građevinsku i tehničku obnovu za potrebe savremene medicine – bilo dogradnjom, uz sanaciju postojeće zgrade i na postojećoj lokaciji ili – novogradnjom na drugoj, možda pogodnijoj parceli.

Želja Vam je da i naše bolnice jednoga dana imaju iste prostorne i organizacione uslove za lečenje dece kao one u razvijenim zemljama, pa u tu svrhu – tražeći uzore – samo ove godine obilazite dečije klinike u Lincu i Beču, a pre samo nekoliko nedelja i onu najneobičniju i čudovišno lepu – Univerzitetsku dečiju kliniku u Helsinkiju.

Fascinirani onim što ste videli u Finskoj savetujete da ih pri izradi velikih projekata sledimo tako što radimo racionalno i štedljivo.

Šta je preostalo od Vašeg uticaja na tok i sadržaj događaja u ostvarenju projekta Tiršova 2, od kad ste samo član anonimnog stručnog tima, osnovanog po milosti vladine Kancelarije. Ko sve čini taj ekspertski tim?

Plašim se da ste postali žrtva duboke zablude verujući da se srpsko zdravstvo može unaprediti politikom Ministarstva zdravlja, kad u njemu čitave dve decenije više ne stanuje razum.

Tokom 2015. godine stidljivo započinjete rad na izradi analize prostornog deficita u postojećoj zgradi tražeći mogućnost da na istoj lokaciji proširite sadašnju bolnicu. Rezultat Vašeg zalaganja brzo preuzima Ministarstvo zdravlja i kao investitor deli plen sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, da bi ubrzo u biznis finansija uvukli i Razvojnu banku saveta Evrope, a ova pak, sa 200.000 evra bespovratne donacije, kupuje pravo da sama odlučuje ko će biti autor Studije izvodljivosti i Idejnog rešenja Tiršove 2. Uz njihovu pomoć do posla dolazi i onaj kanadski šaman čiji je rad plaćen 50.000 evra, ali se sadržaj uporno sakriva od javnosti.

Sa svoje strane srpska vlada preko svoje Kancelarije za javne investicije uvaljuje još jednog učesnika u podeli plena. Imenovanjem Saobraćajnog instituta CIP za glavnog projektanta zapečaćena je sudbina Tiršove 2, jer se već samim Idejnim projektom definiše sve ono što buduću bolnicu treba da krasi. Kako je poznavanje problematike u zdravstvenoj arhitekturi CIP-a vrlo skromno to mu se dodeljuje pojačanje preko dve konsultantske firme AIMC iz Graca i BEKSEL-a iz Beča.

Projektantsku nemoć CIP-a treba da pojača još i Zavod za urbanizam, kako mu i samo ime kaže visokospecijalizovanog za projektovanje zdravstvenih ustanova. Kako mnogobrojna familija državnih firmi od nečega mora da živi – a kum nije dugme – to se njega drže svi učesnici državnog klana, čekajući još i uhlebljenje za projektante medicinske opreme, tendera za izvođenje, nadzor na gradilištu i još niz menadžera raznih boja i profila.

Koliko je Vaša želja da iskustvo Finaca prenesete u Srbiju ostvariva proverićemo još i na nekim od sledećih primera.

Grupa uglednih i uticajnih građana Finske, iz privrede i kulture, osniva 2012. godine fondaciju sa namerom da bude jedini nosilac privatnog investicionog poduhvata za gradnju nove dečije bolnice u Helsinkiju bez mešanja politike i političara. U kampanji prikupljanja priloga za manje od dve godine oko milion donatora prilaže 38.2 miliona evra.

Za projekat fondacija angažuje arhitekte biroa SARS i grupe Reino Koivula – oba sa višedecenijskim iskustvom i u zdravstvenoj arhitekturi.

U rezultat njihovog rada mogli ste i sami da se uverite razgledanjem završenog objekta, a to su mogli i drugi, koji zgradi dečije bolnice prošle godine dodeljuju nacionalnu nagradu „Finlandija“ za arhitekturu, a ove ona dobija i prestižnu englesku nagradu za enterijer.

Srpska bolnica ima drugačiju sudbinu. Samo ime glavnog arhitekte Saobraćajnog instituta CIP kaže da je specijalizovan za niskogradnju, ali mu to ni malo ne smeta da konceptualizam u umetnosti dosledno prenosi i na zdravstvenu arhitekturu gde drži apsolutni monopol.

O umetničkom opredeljenju Instituta svedoči i niz slavnih dela u niskogradnji, spomenimo na primer – autoputeve koji sami od sebe tonu, potporne zidove sa tehnikom klizanja, ploče na Trgu Slavija što se odvaljuju od udara košave, dok kamene kockice na onom drugom trgu još traže, kao prave narcisoidice, svoju najlepšu stranu za pokazivanje.

Konceptualna umetnost je po definiciji ona „u kojoj je sama ideja važnija od završenog rada“, što i generalni direktor CIP-a svojom rečenicom, izvađenom iz manifesta konceptualista skromno potvrđuje: „CIP je jedna od najboljih projektantskih kuća u državi i regionu tako da mogu da tvrdim da je svako rešenje koje CIP uradi, tehnički potpuno ispravno“.

Da li je i upotrebljivo – nije se izjasnio, što je pravi primer punokrvnih konceptualista. Važan su put i honorar, ne i cilj.

Šta Vi zbilja očekujete od „eksperata“ angažovanih po milosti vlasti samo zato što su njihovi?

Finska bolnica od 48.000 m2 bruto površine i neto površinom 33.000 m2 skoro je identična po veličini Tiršovoj. Izlazi da Finci grade svoju bolnicu za 186,0 miliona evra ili za 5.600 evra po m2, dok će se u Srbiji za isti standard i površinu uložiti 56,0 miliona evra ili 1.700 evra po m2. Patentirajte što pre taj čarobni štapić kojim želite da ostvarite ovo svetsko čudo!

Očekuje se i objašnjenje zašto se napušta postojeće mesto u Tiršovoj ulici, koje je i po svojoj formi, veličini i lokaciji u gradu optimalna za sve zahteve koje projekat nove klinike može da zahteva. Da li bolnica mora da se izmesti, jer je neko bacio oko na atraktivnu građevinsku parcelu u srcu Beograda?

Srbija je poslednjih petnaestak godina izgubila oko 500.000 stanovnika zbog negativnog priraštaja – više se umire nego rađa – zbog ekonomske migracije od dodatno 40.000 godišnje, dok se unutrašnje pomeranje stanovništva ka gradovima stalno pojačava. Sva ovo zahteva i ozbiljno preispitivanje plana mreže zdravstvenih ustanova „po broju, strukturi, kapacitetu i prostornom rasporedu“ što se za poslednjih petnaestak godina nije radilo.

Da li je Ministarstvo zdravlja pravično rasporedilo broj postelja i u pedijatriji na sve četiri Univerzitetske klinike i gradske bolnice u zemlji, kao osnov za planiranje kapaciteta Tiršove 2.

Ne sporim Vašu tvrdnju da u Tiršovoj danas rade sjajni lekari, ali kakav bi im tek bio sjaj kada bismo ih brojčano uporedili sa finskim kolegama, pa hajde da pokušamo i to:

Dečija bolnica u Helsinkiju na 140 postelja ima 300 lekara, 800 medicinskih sestara i tehničara i 200 paramedicinskog osoblja – ukupno 1.300 zaposlenih – što čini da se 9,3 osobe brinu o jednom bolničkom mestu u stacionaru, dok današnja Tiršova za 292 postelje zapošljava 133 lekara, 404 medicinske sestre i tehničara i 178 ostalog osoblja – dakle 745 zdravstvenih radnika, ili drugačije rečeno 2,6 osobe na jednu postelju.

Da li zbilja verujete da sa četvrtinom osoblja možete da pružite bar približno iste usluge kao Vaše kolege u Finskoj iliti da samo sa trećinom novca izgradite identičnu bolnicu – iste veličine i standarda – kao što ste zatekli u Helsinkiju. Ako ozbiljno verujete u projekat koji treba za par godina da zaživi, morali biste pod hitno da počnete sa specijalizacijom najmanje 300 lekara, a da o ostalom osoblju i ne govorim. Verujete li i sami da je sve ovo ostvarivo?

Finska je zemlja čestitih i odgovornih ljudi i nezamislivo je da njihov predsednik izađe u javnost sa porukom sledeće sadržine: „Ni Bog otac ne zna gde ide novac namenjen zdravstvu, jer svake godine jedna milijarda evra ili trećina budžeta zdravstva nestane bez traga“.

To je naša stvarnost u kojoj se na ogavnu korupciju i krađe u osinjaku zvanom zdravstvo uopšte niko ne osvrće iako dijagnoza dolazi od samog predsednika države Srbije, koji je najobavešteniji čovek u zemlji i tačno zna koliko se krade, ali ne imenuje lopove.

Autor je stručnjak za zdravstvenu arhitekturu