Kad dve države zajedno brinu o srpskoj malini

Zahvaljujući premijerki svašta se može sablažnjivog čuti i saznati na tu temu.

Na primer, pre neki dan premijerka je obišla fabriku u izgradnji za preradu voća „H&S Fruits“ u Arilju, koja je zajednička investicija dve države – Srbije i Mađarske. Iz ovako sročene vesti Regionalne informativne novinske agencije (RINA, Čačak) stekao bi se utisak da su dve države i investitori i vlasnici dotične fabrike.

Tom utisku doprinela je i premijerka izjavom: „Ova kompanija dokaz je odlične saradnje između dve države, koja će biti nastavljena i dalje. Sistem je koncipiran na taj način da se ovde u Arilju proizvode kvalitetni sokovi, džemovi i drugi proizvodi od voća, a da Mađari obezbeđuju tržište, i najpre će biti fokusirani na Rusiju. To je odlično za sve naše proizvođače, jer izvoz sirovina u strane zemlje je izuzetno važan kako za Arilje, tako i za celu Srbiju. Prerada voća i izvoz u inostranstvo su spas za poljoprivrednike.“

Nisu, međutim, države ni investitori ni vlasnici pogona za preradu voća „H&S Fruits“, kako se uporno sugeriše javnosti, nego su to dve privatne firme iz Mađarske i Srbije. Ali firma „H&S Fruits“ jeste u neku ruku – paradržavni produkt.

Memorandum o formiranju zajedničke kompanije za preradu voća „H&S Fruits“ potpisale su u Budimpešti 9. februara 2018. godine dve privatne firme iz Kečkemeta i Arilja posle – zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske.

Na toj sednici dogodio se neobičan presedan.

Predstavnici dve vlade potpisali su devet međudržavnih ugovora a zatim je (u prisustvu članova vlada) potpisan i jedan privatni ugovor kojim su dve privatne firme dogovorile osnivanje zajedničke kompanije za proizvodnju i preradu malina u Arilju.

Potpise na osnivanje kompanije „H&S Fruits“ stavili su Melinda Totmarton iz firme „Horizon Food kft“ iz Kečkemeta i Milan Stanić, vlasnik firme „Milan Stanić doo“.

Neposredno po potpisivanju ugovora objavljeno je da će u izgradnju nove fabrike biti uloženo 10 miliona evra i da će iz nje u narednoj deceniji biti sigurno izvezeno 5.000 tona malina u Mađarsku.

„U fabrici će se prerađivati industrijska malina i izvoziti kao gotov proizvod iz Arilja. Oni će u Mađarskoj od tog proizvoda praviti džemove i ostale gotove proizvode“, izjavio je Saša Stanić, direktor kompanije „H&S Fruit Arilje“.

Guranje privatnog poslovnog aranžmana u međudržavne poslove i na sednicu dve vlade nije jedini presedan vezan za novu fabriku u Arilju.

Sporazum o osnivanju firme „H&S Fruits“ potpisan je u Budimpešti 9. 2. 2018. godine.

Ali, prema zvaničnim podacima srpske Agencije za privredne registre firma „H&S Fruits“ već je mesec i po dana ranije (27. 12. 2017. godine) bila osnovana i registrovana u APR-u.

U APR-u je zapisano da su Melinda Totmarton i Saša Stanić odgovorna lica (direktori) firme „H&S Fruits“ i da mađarski partner ima 51 odsto a srpski 49 odsto vlasništva.

Zatim je godinu dana kasnije, 12. 3. 2019. godine, u Arilju položen kamen temeljac za novu fabriku.

Svečanom činu ponovo prisustvuju predstavnici dve vlade – ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije Branislav Nedimović i zamenik ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Levente Mađar.

Tom prilikom ministar Nedimović otkrio je još jedan presedan koji otkriva načine angažmana srpske vlade u privlačenju investicija.

Naime, Nedimović je izjavio da je inicijativa za izgradnju fabrike potekla još 2016. godine (21. novembar), kad je održana (treća) zajednička sednica vlada Srbije i Mađarske (u Nišu) i „da je protekle godine Vlada Srbije tražila partnere, kompanije sa mađarske i srpske strane koje imaju dobre rezultate i snagu da iznesu projekat“.

Šta je otkrila izjava ministra Nedimovića?

Da 2016. godine, kad je potekla inicijativa sa sednice dve vlade, u Mađarskoj nije postojala kompanija koja može biti suinvestitor fabrike „H&S Fruits“ u Arilju.

Ta kompanija – „Horizon Food kft“ – osnovana je pet meseci kasnije (18. 4. 2017. godine) pa Vlada Srbije nije mogla u međuvremenu da traga za suinvestitorom koji „ima dobre rezultate i snagu da iznese projekat“.

Taj vremenski raskorak sugeriše da je kompanija „Horizon Food kft“ namenski osnovana da bi bila suvlasnik i suinvestitor ariljske firme „H&S Fruits“.

Iz poslovnih knjiga u Mađarskoj vidi se da je „Horizon Food kft“ firma koja se bavi trgovinom na veliko voćem i povrćem, da ima jednog vlasnika (koji je uplatio osnivački kapital od 29.440 evra) i troje zaposlenih (na dan 5. 5. 2020) i da je u 2018. godini imala neto prihod od 225.949 evra a u 2019. godini neto prihod od 387.838 evra.

Ko bi mogao da sugeriše namensko osnivanje firme „Horizon Food kft“?

Da li neko od funkcionera jedne ili druge vlade koji je sedeo na zajedničkoj sednici vlada Mađarske i Srbije? Ko je osnivač firme „Horizon Food kft“? Da li biznismen blizak vlasti u Budimpešti?

Otkud odjednom toj firmi investicioni kapital za izgradnju fabrike u Srbiji?

Da li firma s neto prihodom od 387.838 evra može kod banke da se zaduži za milionski kredit (u evrima) kojim bi finansirala izgradnju fabrike u Srbiji?

Ili je taj kapital dobila iz mađarskih državnih fondova? Da li ga je dobila na tenderu ili je neko iz mađarske vlade odlučio da taj novac dobije baš ova firma iz Kečkemeta?

Da li možda iza osnivanja te mađarske firme ne stoji srpski kapital i neko iz vlasti ili blizak vlasti iz Beograda?

Šta je Vlada Srbije imala da traga godinu dana za investitorom u Mađarskoj koji ima dobre rezultate i snagu da iznese projekat kad se znalo ko će biti suinvestitor u Arilju?

Nikog nije bilo u tom Arilju 7. juna da priupita premijerku Brnabić zašto je Vlada Srbije za partnera izabrala tek osnovanu mađarsku firmu?

Da li je Vlada Srbije istražila koliko je tek osnovana firma iz Kečkemeta iskusna u izvoznim poslovima na ruskom i svim ostalim tržištima.

Zašto se srpska vlada odlučila da bude provodadžija i ariljskoj firmi za proizvodnju i trgovinu „Stanić Arilje“ nađe baš takvog mađarskog poslovnog partnera?

Kao mogući odgovor nameću se tri razloga.

Prvi je da niko u Srbiji ne zna da pravi džemove od maline, pa će to da nam pokaže tek osnovana firma iz Kečkemeta. Drugi je kapital, odnosno činjenica da su Mađari imali potreban novac za finansiranje izgradnje nove fabrike u Arilju.

Ali, zar je moguće da u Srbiji ne postoji investitor koji bi uložio par miliona evra u fabriku za preradu maline u Arilju?

I treći razlog (prednost) izbora mađarskog suinvestitora je tržište Rusije, koje treba da obezbedi partner iz Kečkemeta, kako reče premijerka pre neki dan.

Ali, zar Srbija nema bolji status na tržištu Rusije od Mađarske jer ima međudržavni sporazum da pod povlašćenim carinskim uslovima izvozi sve vrste voća?

Zašto onda srpska malina i prerađevine od malina idu u Mađarsku pa odatle za Rusiju, kad mogu da se jeftinije izvoze na rusko tržište direktno iz Arilja?

To su pitanja koja premijerka i Vlada Srbije duguju građanima, bez obzira na predstojeće izbore.

A izjava premijerke da je „izvoz sirovina u strane zemlje izuzetno važan kako za Arilje, tako i za celu Srbiju“ i da je „izvoz voća u inostranstvo spas za poljoprivrednike“ knjižiće se i posle predizborne kampanje pod stavkom „glupost u tekućem poslovanju“.

Autor je novinar