Kad građani demantuju da su nemoćni

Pokazalo se da je odgovornost u Srbiji strana reč i da je političarima i institucijama javni interes najčešće na poslednjem mestu. A brojni su takvi primeri gde se isključivo brane privatni ili partijski interesi, gde zakon ne važi za sve i gde “zločin” ne podrazumeva i kaznu.

Pokazalo se, nažalost, i da glasanje na izborima nije dovoljno, da taj “praznik” demokratije u Srbiji ne donosi promenu, naprotiv.

Izborni proces je sve manje fer i slobodan, a građani imaju sve manje prostora za uticaj na donošenje odluka važnih za njihove živote.

Da li su korupcija, trgovina uticajem i zloupotreba službenog položaja postali naša svakodnevnica?

Čitajući dnevne vesti čini se da jesu, a sistemskog odgovora koji bi im stao na put još uvek nema.

Međutim, pokazalo se i da su građani Srbije i te kako spremni da odbrane opšte dobro i podignu glas protiv nezakonja i korupcije.

Pokazali su i da su i te kako sposobni da postignu pobedu u sistemu koji, često, radi protiv njih.

Neki će reći da su te pobede male, neki čak i nevažne, ali one su suštinske važne za odbranu demokratskih vrednosti.

Prepreke za razvoj aktivizma u Srbiji se ruše. To je važna vest koju nismo mogli da čujemo u medijima. Demokratija u Srbiji je u začetku, kao i politička kultura koja razvija informisane, aktivne građane spremne da odlučuju o svojim životima.

Prva dobra vest je da je civilno društvo, nakon višedecenijske negativne i lažne kampanje da radi protiv državnih interesa, preživelo.

Kao što je to bio slučaj devedesetih, građanske inicijative ponovo postaju mesta okupljanja svih ljudi koji zahtevaju odgovornost od političara i institucija, koji teže državi bez korupcije koja danas prožima sve slojeve srpskog društva.

Druga dobra vest je da ljudi u Srbiji polako ali sigurno prevazilaze strah. Strah za radno mesto, strah od odmazde lokalnih moćnika, strah od beskrupuloznih medijskih napada koji su i te kako prisutni, i realni.

Međutim, kada je borba za javni interes u pitanju, borba protiv odluka koje će imati negativne posledice na kvalitet života ljudi, tu straha ima sve manje.

Građani uzimaju moć u svoje ruke i ne daju da se reke stavljaju u cevi, ne daju da se parkovi betoniraju, ne daju da nameštene javne nabavke prođu nezapaženo.

Motivisati građane da se aktivno uključe u kontrolu institucija i nateraju ih da rade u skladu sa zakonom i da brane javni interes od konstantnih napada je suština inicijative „Građani imaju moć“, koju Crta sprovodi u saradnji sa USAID-om.

Kroz ovu inicijativu u protekle tri godine podržali smo više od 50 organizacija i aktivističkih grupa, i oko 30 pojedinaca-aktivista.

Podrška je od presudne važnosti za uspeh građanskih inicijativa – podrška zajednice, komšiluka, svih onih kojih se tiče određeni problem.

Zato smo podržali inicijativu “Crveni bedževi” da postave semafor zagađenja kako bi Smederevci u svakom trenutku znali kakav vazduh dišu.

Pokret “Odbranimo šume Fruške gore” uz Crtinu podršku uspeva da stane na put bespravnoj seči šume, a Libergraf iz Užica je uspeo da natera institucije da ponište građevinsku dozvolu za izgradnju mini-hidroelektrane “Pod gradom”.

I na kraju, važno je reći da niko ne može sam, da pojedinac može da pokrene ali zajednica mora da podrži. Mi kao društvo, kao zajednica građana Srbije, moramo na svakom koraku i u svakoj prilici da pružimo bezrezervnu podršku svim onima koji se bore za zemlju odgovornih institucija, za društvo bez korupcije, za javni interes kao vrhovni prioritet, za zemlju u kojoj su svi jednaki pred zakonom.

Naša odgovornost, kao građana, je da damo bezuslovnu podršku hrabrim ljudima koji daju nadu da borba ima smisla, poput Marije Lukić, Aleksandra Obradovića, građana koji se bore za čist vazduh… Samo tako ćemo primorati sistem da konačno krene da radi u našu korist. Za ovako nešto, građani stvarno imaju moć.

Autor je programski menadžer Crte i koordinator inicijative “Građani imaju moć”