Sve je počelo kad je Sava Kovačević zamenjen Svetim Savom

Tako je, kažu, govorio major Dragutin Gavrilović uoči odbrane Beograda. Neki kažu da je taj govor negde u nekoj romansiranoj biografiji napisao izvesni Đorđe Roš, kasnije ga koristio Nušić i legenda je stvorena.

Možda i jeste, a možda i nije. Neka bude da nije! Mitovi nisu opasni, štaviše potrebni su jednom narodu. Opasna je mitomanija.

Ipak, ono što je istorijska činjenica, a mnogima nije „bolo oči“ jeste da su u toj borbi svi vojnici hrabro poginuli. Major Gavrilović, iako ranjen, nije.

Pa, ako pročitamo govor pažljivo, to se i da naslutiti: „Naš puk…VI nemate da se brinete za živote…ONI ne postoje“… Poznato? Govori se i da je stradao kao mučenik, pretučen od komunističkih vlasti.

Ovaj podatak je demantovala, ni manje ni više, nego porodica. Doduše, neki od potomaka su imali problem pri zapošljavanju u novoj državi, ali motivi nisu poznati.

Istina je da je umro namučen, iscrpljen od bolesti koju je stekao kao zarobljenik koncentracionog logora u blizini Ninberga. Sve do osamdestih njegov govor nije citiran često u celosti.

Nekome je smetalo ono „…napred u slavu za kralja i Otadžbinu“.

Danas se ne pominje (ili ne zna) da major Gavrilović zbog protivljenja Stepe Stepanovića nije imenovan u viši čin jer je general mislio da je ovaj „suviše mlad“, iako ga je za unapređenje predložio vojvoda Bojović.

Njegov govor, bio il’ ne bio, je ušao u udžbenike i on se smatra herojem, mučki ubijenim usled prebijanja…znamo koga.

Onih koji su danas krivi za sve najnovim vlastima, čiji postupci se u mnogočemu ne razlikuju od postupaka tzv. nove vlasti (one posle 45-te).

Najavljuju se ekshumacije pripadnika te nove vlasti, ali i dizanje spomenika onima drugima, koji polako postaše pobednici, mada to nisu.

Ništa čudno – sadašnja vlast sebe smatra pobedničkom, iako je u svojoj biti gubitnička.

E, a Sava Kovačević je poginuo u ratu. Iako je bio komandant, a neki njegovi vojnici (dosta njih) su preživeli i…pobedili. Kakve to veze ima.

Pa, on je, kao takav, danas zaboravljen i skrajnut. Da je preživeo…mogao je i njemu da se pripiše govor…

A sve je počelo kad je Sava Kovačević zamenjen Svetim Savom.

I sve bi to bilo u redu da oni koji su izvršili zamenu nisu mislili da je Kovačević proglašen svecem. Ostalo je istorija…koja se piše i danas.

Zašto sve ovo? Pa uskoro će se u vojsku. Za sedamdeset pet dana se ne može mnogo toga naučiti, a pogotovo kako se čuvati.

Zato se čuvajte! Kako? Kako znate!

P. S: Ako me neko zbog nekih stvari iznetih u tekstu, nazove komunjarom, smatraću to komplimentom, jer je jasno od kog profila ljudi to dolazi

Autor je profesor književnosti iz Kraljeva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.