foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Poštovana redakcijo dnevnih novina Danas,
pišem vam povodom teksta koji je objavljen u vašim novinama poštovanog kolege po peru g. Dinka Osmančevića gde objašnjava šta je pisac hteo da kaže (u vezi njegovog aforizma pročitanog u skupštini) i mogu vam reći da mi se nije dopao.
Moralo je to mnogo, mnogo bolje. Da sam ja bio te sreće kao on, ja bih u znak zahvalnosti napisao sledeće:
Kao prvo, da ti aforizme čita u skupštini gospođa ministarka, to ni velikom Nušiću nije uspelo.
Malo li je za početak. Kao drugo, književne večeri, dani humora i satire i slične manifestacije su za ove amatere (promocija u skupštini je prava stvar), koji jedva nahvataju 20-30 prijatelja sa sve učesnicima da ih slušaju, pa posle ni poligraf (i to onaj predsednički) ne može da utvrdi da li su im tapšali iz pristojnosti ili im se svidelo ono što su čuli.
Mnogi od njih na tim događajima angažuju glumce i recitatore da im čitaju radove, i sad se ja pitam ko od njih može da angažuje ministarku da mu čita aforizme, i ko može da organizuje promociju svog aforizma u skupštini.
Ruku na srce, rekao bih niko. A pogledajte samo povoljne finansijske uslove jedne ovakve promocije. Nema zakupa sale, nema plaćanja recitatora.
Promociju vašeg aforizma prenosi direktno nacionalna televizija bez reklama i to besplatno. Odjednom dobijate milionsku publiku. Koji još aforističar može time da se pohvali.
Dalje, nema plaćanja profesionalaca da čitaju aforizme već to čini (ne poslanik, ne šef poslaničke grupe) već lično ministarka takođe za džabe (ništa procenat, ništa na ruke) pa gde ćeš više od toga.
A kad me je već krenulo, ja bih gospođi ministarki ponudio i celu knjigu aforizama da joj se nađe ako bude u nekoj delegaciji na putu za Njujork, jer ipak je ovo naša skupština a ono je Generalna.
Pa ako bi htela tamo da pročita neki, mnogo bi mi značilo. Imao bih svetsku premijeru i to bi bila kruna mog književnog rada. Ako treba, spreman sam i da platim, od prvih para čim mi dodele nacionalnu penziju.
A političarima koji ne vole aforizme bih poručio: Iza mene ostaje smeh, a iza vas suze. Pametnom dovoljno.
Morao sam ovo da napišem zbog dostojanstva aforizma i aforističara, kad već niko drugi nije hteo (beogradski krug, ugao, trougao i četvorougao)…
A g. Osmančeviću želim sve najbolje u daljem radu…
Autor je dramski pisac i satiričar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
