Kad naprednjaci vole

Ko je propustio da vidi ovaj „biser kreativnosti“, u njemu su glavni akteri činovnik iz gradske vlasti i sekretarica gradonačelnika iz opozicionih redova – Dragan Đilas i Aleksandar Šapić. Njih doduše u spotu uopšte nema. Oni figuriraju na reprezentativnom portretu uljane slike u enterijeru gradske kuće, dok ih očajni činovnik uporno traži kod sekretarice. Sve je, dakle, podešeno tako da bude neka vrsta skeča u kojem se aludira na to kako bi izgledala vlast u Beogradu da na izborima pobedi opozicija. Sekretarica u estradnom autfitu bi se smarala što je marljivi gradski činovnik prekida u popravljanju šminke i oblikovanju noktiju na radnom mestu, a ona ionako ne može da mu pomogne jer od gradonačelnika ni traga. On se zamajava na protestima – „opet nešto protiv Vučića“, kaže sekretarica, ili kroji budžet s tajkunima ili dangubi s Jankovićem i Jeremićem.

Uglavnom, sve ovo prilično podseća na medijski napad koji je Đilas već iskusio od tabloida dok je bio gradonačelnik. Ali, SNS-u marketinški stručnjaci i nisu mogli drugačiji spot da naprave. Neće valjda u njemu glavni junaci da budu antijunaci u doslovnom smislu te reči – Siniša Mali i Goran Vesić, koji su se onoliko obrukali. Uz to, ovakav pristup političkoj kampanji, koji se bazira na malicioznom omalovažavanju protivkandidata, mnogo više govori o SNS-u, nego o njihovim protivnicima.

Takođe, ilustruje i to koliko SNS mari za zakone u oglašavanju i, da ukoliko su neki od njih prekršili, ne daje ni pet para za to već predatorski misli samo na ostvarenje svog cilja. „Dežavu“ – blaćenje drugih i glumljenje žrtve. Isto su napravili sa spotom u kojem se čuje „Vučiću p….u“.

Uz to, treba imati na umu da je Đilas već bio gradonačelnik te smo imali prilike da se upoznamo i sa njegovim vrlinama i manama, pa i estetikom stranke kojoj je tada pripadao, uključujući i modni autfit. U tom smislu, džepni sat koji Đilas ima i njegov stav na slici koja se pojavljuje u spotu SNS-a, i sekretarica u šarenom kostimu, koja na radnom mestu isključivo brine o svom mejk apu, su miljama daleko od načina upravljanja gradom, manira, pa i dizajna koji je sprovodio i afirmisao Dragan Đilas i njegov tim dok su bili na vlasti. Da bi bio dobar, marketing ne sme da se igra sa istinom, a kamoli da laže. U tom smislu ovo je od Naprednjaka bilo zaista krajnje nazadno i uopšte ne ide uz njihov slogan „Zato što volimo Beograd“. Ili možda upravo pojašnjava kako to izgleda kad Naprednjaci vole…

– „Obezbeđenje!“, što bi rekla sekretarica na kraju spota.