Kad nema šta da se plagira

Dokaz za to je da ako uzmemo proizvoljnih recimo 10 doktorata iz 10 različitih oblasti i proverimo im „the index of similarity“, onda neupućeni mogu pomisliti da su svih 10 doktorata plagijati. Što uopšte u skoro svim slučajevima nije, jer mentor to ne dozvoljava – prati kandidata i zadaje mu pitanja koja on treba da istraži. Inače bi sve bilo na njegovu štetu.

U ovom slučaju taj famozni „the index of similarity“ je mnogo ispod dozvoljenog i zato sa punom moralnom i materijalnom odgovornošću tvrdim da je odluka Fakulteta organizacionih nauka u redu. Ne mora biti jednoglasna jer se glasa. Ova moja tvrdnja nema nikakvo političko uporište i zasnovana je na suštinskom poznavanju stvari.

Nema tog naučnog ili istraživačkog rada nema te knjige, teksta, čak i u novinama, u kome je „the index of similarity“ jednak 0% (naravno prema pomenutom softveru). Nažalost u tumačenju stvari u ovom cenjenom listu u nekim komentarima su se uključili ljudi koji ne poznaju suštinu stvari (barem ovo što može da se pročita u listu DANAS).

S druge strane, sadržaj oba doktorata (originala i „plagijata“) je jasan i razumljiv svakome ko je završio srednju školu. Drugim rečima, tu nema šta da se i plagira, ako stvari posmatramo sa aspekta složenosti teme koja se istražuje. Zbog svega ovoga, lično ne mogu da shvatim zašto se ovim doktoratom bavi jedan akademik.

To je mnogo ispod njegovog nivoa. Svi koji doktoriraju na ovaj način nisu uopšte naučnici nego tumači ili opisivači nekog procesa u ovom slučaju privatizovanja društvenih preduzeća. I tu nema i ne može biti nikakve nauke. Ali ni S. Mali niti njegovi mentori ne snose krivicu što je to tako. Većina predmeta na njihovim fakultetima ima više stručni a manje naučni karakter. I to nije omalovažavanje nego iznošenje istine.

Nekada je stručnost važnija (bitnija) od velike nauke. Siguran sam da bi svim članovima komisije, gospodinu S. Malom i stranom autoru od koga je kako kažu S. Mali prepisivao bilo mnogo teže da čitaju npr. hemiju za treći ili četvrti razred srednje škole i da to polažu pred stručnom komisijom. Dalje, treba naglasiti da ovo što se dešava sa ovim doktoratom ne utiče i čak nema nikakve veze sa padom ili rastom ugleda našeg školstva pa i BU.

Jednostavno, mora se primenjivati zakon i treba izbeći razne peticije i zamajavanja. U stvari, da budem realan, od samog početka akademik i još neki su ušli u ravan politike. Kada bi na primer uvaženi akademik i profesor iz inostranstva podvrgli proveravanju „the index of similarity“ mnogih važnih radova publikovanih u poslednje vreme ili čak u prošlosti, ili doktorata sa prestižnih svetskih univerziteta, sigurno bi dobili da je famozni doktorat S. Malog iznenađujuće mnogo manje plagijat.

U to se možemo uveriti ako proizvoljno odabrani rad iz nekog našeg SCI časopisa (FILOMAT, AADM, neki hemijski…) podvrgnemo proveravanju „the index of similarity“ navedenim softverom zna se šta bismo dobili.

Zato dobronamerno preporučujem uvaženom akademiku i kolegi profesoru iz inostranstva da se posvete svom glavnom poslu i neka svoje radove podvrgnu proveri „the index of similarity“. Uvaženi list DANAS takođe zbog odgovornosti koju ima mnogo je bolje da o ovome ne piše ako ne može da ima – nađe kompetentne sagovornike. A takav sagovornik je svakako rektorka BU jer joj je naše društvo poverilo tu odgovornu funkciju. I ona nema drugi izbor nego da donese pravednu odluku poštujući procedure i zakon.

Autor je matematičar, profesor Mašinskog fakulteta u penziji