Kad politički gubitnici dođu na vlast

Biće sasvim sigurno promovisan makar u počasnog doktora Beogradskog univerziteta, samo ako prebrodi tekuće građanske proteste. NJegova vlast je od lopova napravila gospodu, od prostitucije elitu, od nepismenih državne funkcionere, pa zar to umeće ne zaslužuje da ga zovu doktorom.

Vučić je u mirnodopskim uslovima pod plaštom politike, uz pomoć izbornog zakona po kome je on nosilac svih lista svoje partije od mesnih zajednica do parlamenta, državu Srbiju pretvorio u besmislenu političko-mafijašku tvorevinu. To je danas u bukvalnom smislu reči privatna prćija, po meri njegove privilegovane sekte moćnika i doušnika, koja bez ikakvih pravila, radi sa građanima šta god hoće i šta im je volja.

Šta je u stvari ta sekta? To su sve službe državne i javne bezbednosti kriminalizovane i privatizovane do te mere da su postale srpska Koza nostra u prevodu naša stvar.

Tri su osnovna stuba moći te sekte odnosno Službe. To je prvo, pravosuđe, to jest sudovi koji sude po volji moćnika i tužilaštvo koje se pravi blesavo kao da je Srbija zemlja najvećeg reda i mira. Zatim policija koja se pravi luda kao da ničeg od nasilja, kriminala i lopovluka nema. I konačno, a mogli bismo ih staviti na prvo mesto, to su mediji i novinari, koji se kao privilegovani lični predsednikovi prijatelji, a zapravo obični doušnici Službe, prave gluvi i mutavi na sva zlodela vlasti prema građanima.

Služba je dakle ta sekta čiji smo taoci mi građani još od raspada komunizma i velike države. Vučić je pomoću Službe napravio politički ringišpil u kome su svake godine nekakvi izbori i fingiranje promena da se ništa ne promeni. Građani traže promene sistema, a umesto toga promeni se posada na ringišpilu i vrteška ide dalje.

Osnovne elemente Vučićeve doktorske disertacije koju bismo mogli nazvati „Politički ringišpil“ notirao sam još pre šest meseci u komentaru „Psi rata ponovo laju“. Evo šta sam tada rekao, pa sami zaključite da li se u političkom životu Srbije išta promenilo, osim nagore naravno, i da li Aleksandar Vučić zaslužuje titulu doktora.

Kada neki sistem, u srpskom slučaju društveno-politički, ispoljava težnju da pređe u stanje još veće neuređenosti, to se zove – društvena entropija. U Srbiji je na delu najteži oblik te društvene bolesti, i ta se bolest slobodno može nazvati slobizam i šešeljizam.

Slobizam i šešeljizam nekada, to su izgubljeni ratovi vođeni u ime srpstva u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. To su takođe i ratni zločini i zločinci protiv svog i protiv svih naroda u okruženju. To je zatim bombardovanje kao i kriminalizacija svih službi bezbednosti da bi se i uz njihovu pomoć devastirala kompletna društvena i državna imovina i privreda u vidu divlje i burazerske privatizacije.

Naslednici slobizma i šešeljizma danas, zadržavaju kao ideologiju kvazinacionalizam ili kako oni vole da kažu patriotizam. Kosovo su im rodonačelnici ratne politike iz devedesetih, ostavili u amanet, iako su posle rata sa celim svetom, potpisali kapitulaciju i povukli srpsku vojsku i policiju iz nekadašnje Južne srpske pokrajine. To su uradili tako što su i pored kapitulacije, zajedno sa crkvom, proglasili Kosovo svetom srpskom zemljom, koju nikada i nikome neće dati. Naravno, ne zbog naroda i države već zbog vlasti u ostatku Srbije. Po njima, Srbijom dok postoji mogu vladati samo prekaljeni gubitnici u svim ratovima jer oni su se zarekli da se za Kosovo bore do sudnjeg dana. Verbalno naravno.

Za pravi rat i ubijanje izdajnika srpstva, političkih i svakih drugih neistomišljenika, nemaju više ni prostora niti mogućnosti nigde osim u Srbiji. Svuda okolo su snage najače vojne sile na planeti NATO saveza.

Pravi srpsko-srpski rat započeo je dolaskom na vlast naslednika slobizma i šešeljizma, grupe državnih razbojnika i njihovog političkog krila SNS 2012. godine, kada je jedan čovek uzurpirao svu vlast. Rat protiv svake normalnosti u državi i društveno-političkom sistemu, započeo je bez objave, onog časa kada je protivno Ustavu taj čovek kao prvi potpredsednik Vlade, uzeo za sebe i funkciju koordinatora svih tzv. Službi bezbvednosti. Slobizam i šešeljizam je te službe kriminalizovao i instrumentalizovao, a koordinator ih je privatizovao do te mere da je na čelu BIA stavio čoveka sa keramičarskim zanatom.

Rat je nastavljen tako što je preko tabloidnih medija naredio protivzakonito hapšenje Miroslava Miškovića. Od tog trenutka u državi Srbiji ti mediji u koordinatorovo ime hapse, tuže i presuđuju. Rat protiv svake normalnosti naroda i države razbuktao se nešto kasnije kada koordinator postaje premijer – koordinator. Smanjuje plate zaposlenima u državnim službama, a najsiromašnijem sloju stanovništva – penzionerima protivustavno naravno uzima dobar komad lične imovine.

Rat bez objave je i kada „idioti“ tajno ruše Savamalu sa fantomkama posle ponoći. I kada se tajnim ugovorima pravi Beograd na vodi, a prodaju Aerodrom Beograd i PKB.

Građanski rat je i simuliranje atentata na vođu i ubistvo Olivera Ivanovića.

Najteži oblik rata protiv normalnosti u Srbiji jeste dozvola da ratni zločinci slobodno marširaju kroz institucije i medije. Od Vojislava Šešelja u Hrtkovcima i Parlamentu, preko Veselina Šljivančanina, koji promoviše ratnu politiku svojih mentora, a sudovi kažnjavaju mlade koji protiv toga protestuju, do ratnog dnevnika haškog osuđenika Nebojše Pavkovića, koji izdaje ministar odbrane lično.

Kad se sve to zna, onda ona naslovna strana Ilustrovane Politike „Psi su pušteni“, „Zašto ćute RTS i Politika“ nije nikakvo targetiranje medija, nikakav poziv na linč novinara, niti govor mržnje. To je zvanična objava već postojećeg građanskog rata u Srbiji. To je lavež istih onih ratnih psina iz devedesetih koji su baš na RTS i u Politici, u službi slobizma i šešeljizma, do besvesti raspirivali međunacionalnu mržnju a koji sada poručuju: Posle obračuna sa Hrvatima, Bošnjacima i Albancima, krećemo i u rat sa „domaćim izdajnicima“ svih boja.

To im se može, jer samo se u Srbiji oni koji su na vlasti i koji gaze Ustav, rade sve protivno zakonima, lažu, kradu i ubijaju, nazivaju političarima. Svuda u svetu to su kriminalci i ništa drugo. U tom smislu predsednikova osuda gnusnog čina Ilustrovane Politike u prevodu glasi: Ja ću vas javno osuditi, a vi nastavite svoj dobro započet posao u Koza nostri, odnosno našoj stvari.

Jedini način da se mirnim putem oslobodimo te zločinačke hobotnice koja je pod plaštom politike pustila pipke do mesnih zajednica i skupština stanara, jeste sakupljanje 100.000 potpisa građana za referendum o raspisivanju izbora za ustavotvornu skupštinu. Sve ostalo je nastavak rada političkog ringišpila „doktora“ Aleksandra Vučića.

Autor je novinar