Kad pozove Jelica iz SNS

– Ja sam, a ko je to?

– Jelica.

– Koja Jelica?

– Jelica iz SNS.

– Ne poznajem nijednu Jelicu SNS, kakvo vam je to prezime, nikada ga nisam čula, a još manje sam mogla da osobi koja se tako zove i preziva da dam ovaj svoj kućni broj i da toga ne budem svesna. Ja Vas ne poznajem, nisam dala ovaj broj nikome, otkuda vam broj.

– Ma ja Vas zovem da vidim da li ste siguran glas…

– A ja pitam otkuda vam moj broj, to da razjasnimo? Ko ste vi, kako se zovete, ime i prezime i da mi lepo kažete ko vas je naučio da smete da mi postavljate takvo pitanje, a da prvo ne odgovorite otkuda vam moj broj telefona. Ja vam ga nisam dala. Ne znam ko ste. Kažite mi svoje ime i prezime…

– Jelica Lazić.

– Da li, Jelice, mislite da radite dozvoljenu stvar?

– Ja sam volonter SNS.

– Znate li, Jelice, da kršite Ustav po kome je pravo glasa i to za koga ću glasati isključivo moje pravo, zagarantovano Ustavom i da je to pravo tajno, da ne smete da me pitate za koga ću glasati? Otkuda moj broj na vašem spisku ili bilo čijem spisku?

– Meni je jasno za koga ćete Vi glasati.

– Ja ne znam, drago dete, za koga ćete vi glasati. I ne pitam vas. Pitam vas otkuda moj broj telefona? To je sve što me zanima.

– Vidim ja za koga ćete vi glasati. Treba samo da mi odgovorite sa „da“ ili „ne“.

– Čujete li vi moje pitanje? Otkuda vam broj mog telefona? Ja nisam mladoženja niti ste vi matičar pa da odgovaram sa „da“ ili ne“! Recite mi otkuda vam moj broj?

– Žute strane.

– Nema mog broja u „Žutim stranama“.

– Ma ja sam volonter SNS.

– Kako ja to da znam? Dajte mi broj svog telefona.

– Ne mogu.

– Dajte mi svoju adresu, da vas tužim, ugrožavate mi elementarno demokratsko pravo…

– Ne mogu da vam dam, ja sam volonter.

– Jelice, šta ste po obrazovanju?

– Mašinski inženjer.

– Koliko imate godina?

– Trideset.

Plaćaju li vam bar to što radite ove nedopustive stvari?

– Ne, ja to iz ljubavi.

– Kakve ljubavi, prema kome? Volite Sinišu Malog?

– Ne, ljubavi prema SNS.

– Aha, a šta je to?

– To je Vučić.

– Ali on je koliko znam, a ne znam srećno oženjen.

– Ma, neee… SNS je njegova partija.

– Ništa mi nije jasno, Jelice Lazić.

– Ja to volontiram iz ljubavi.

– Neću da pitam da li ste zaposleni. Samo hoću da znam otkuda vam moj broj…

– Ne mogu da vam to kažem.

– Vi ste me zvali, ja vas ne poznajem i pitam vas ko vam je dao moj broj?

– Ja samo volontiram iz ljubavi.

– Dete, crno dete, mora da ste pobrkali sve lončiće, zbog ljubavi se rade neke druge stvari, ne zovu se nepoznati brojevi i ne postavljaju im se nedozvoljena pitanja.

Rekoste da ste mašinski inženjer? A? Lepo. Da ja sada vas pitam, a da vi meni popravite šporet?

– Može. Popravljamo i šporete.

– A niste električar?

– Nisam, ali može.

– Ne može. Dajte mi svoju adresu da vas tužim što me zovete, što mi postavljate glupa nedozvoljena pitanja, što se predstavljate kao volonterka SNS, što vas niko nije naučio da radite pogrešnu stvar. Hoću da vas tužim i to ne zato što me uznemiravate, nego što nećete da mi kažete otkuda vam moj broj, moje ime…

– Moram da prekinem…

Autorka je novinarka