Kad predsednik odredi penzije

Upravo je drugačije predsednik odredio kakve će penzije da budu za možda pola godine ili još kasnije. Biće kad i o tome on odluči. Po ovoj njegovoj odluci zakon o privremenom smanjenju penzija će važiti najmanje još četiri godine, a možda još više. Predsednik reče kako će penzionerima biti, ali ne i kad. A moraju oni već biti zahvalni, jer se samo pre nekoliko dana on protivio okončanju tog zakona, koji je svim penzionerima s natprosečnom penzijom, a takvih je blizu 700.000, od novembra 2014. godine umanjio isplatu stečene penzije za do 20 odsto. Predsednik mora od svega da napravi svoj uspeh.

Iznosi budućih penzija, koji je predsednik iščitao, primer su za udžbenik o populizmu. A efekat nije ni dobar ni jednako prijatan svima. Među penzionerima čije su penzije i dalje umanjene, relativno manje je onih koji ga podržavaju, nego među onima sa manjom od prosečne penzije. A da ne pominjemo odjek njegove ovakve odluke na sirotinju koja nema nikakvu penziju ni prihod. Manje će se primećivati i odsustvo kod nas konzistentne socijalne politike pravednog smanjenja i ukidanja sirotinje uopšte. Zato predsednik hoće i dalje da više uzima od penzionera od kojih to može i daje onima koji će mu sigurnije uzvratiti. Odavno on stalno deli „nas“ i „vas“ u odnosu na njege. A mnogi to ne zapažaju. I „jeftini“ stanovi za policiju i vojsku, su samo uzimanje iz džepa svih nas poreskih obveznike za te resore sile.

Predsednik je pročitanim ciframa penzija i navodnim procentima svih „povećanja“ i od 5 do 25 i od 8,4 do 13,3 posto, već ostavio snažan utisak. Poneko je već i zaboravio da su u dalekom novembru 2014. godine natprosečne penzije smanjene nekima i do blizu 20 odsto. Iako su ti najviše pogođeni najviše i uplaćivali za penzije i imaju pravovaljana rešenja o visini stečenog prava. Pa kako onda da predsednik nađe načina da usrećuje sve penzionere, koji su još glasači. Svakome će kaže biti povećane penzije. Šta i kako prestavi maglovito. Pročita on neke primere, a mediji to razumeše različito. Baš na željeni način.

A nakom tog smanjenja penzija za do 20 odsto još u 2014. godini, bila su već tri usklađivanja i povećanja penzija, ali i isplate samo onima čije penzije nisu umanjene. Bezočno se stalno laže onima kojim su penzije radikalno i dugo smanjivane, da im to povećava penziju, prikrivajući da stvarno sa svakim takvim „povećanjem“ penzija oštećenim penzionerima, biva povećavan i apsolutno i relativno iznos umanjenja njihovog stečenog i garantovanog prava na penziju.

Pošteno je bar izneti istinu. Najviše je smanjenje penzija naškodilo Ustavom ustrojenom „penzijskom osiguranju“, a predsednik ga evo namerava dalje rušiti. Osiguranje se sastoji u razmeni plaćanja doprinosa iz svake zarade od osiguranika odnosno njegovog poslodavca, kako bi u proporciji sa ukupnim uplatama za to osiguranje, kad se ispuni i uslov starosti ili invalidteta, bilo stečeno pravo na mesečnu penziju. Penziju utvrđuje penzijski fond rešenjem i utvrđena mesečna penzija se dalje usklađuje. Do pomenutog radikalnog smanjenja penzija, tako je i postupano i penzije su se usklađivale zakonom dva puta godišnje za rast cena i rast bruto društvenog proizvoda. Zakonom je data i garancija države da ona ispuni pravo na penziju ako to ne uradi fond.

Od smanjenja penzija nastavljeno je smanjeno jednogodišnje usklađivanje prava na penzije i ono je u tri navrata dostiglo ukupno 7,9 posto do sad. Ali to povećanje penzija naplatili su samo oni penzioneri čije penzije nisu ni umanjivane, dok je oštećenim penzionerima samo uvećavano pravo, a još više smanjivano njegovo ostvarenje. Tako bi samo ukidanje zakona o smanjenoj isplati penzija, značilo da će prva penzija posle toga oštećenim penzionerima biti veća za tih 7,9 posto, a zaboravljeno da zbog velikog prethodnog smanjenja nije pristojno nazivati to ikakvim povećanjem.

Predsednik je odlučio da i najmanje povećanje penzije bude 8,4 posto, što znači da bi već obilato oštećenim penzionerima nakom četiri godine, mesečna penzija bila veća za samo 0,5 odsto, ako i to nije računska greška. Tako demagoški svim penzionerima predsednik udeli povećanje, nakom što im je za četiri ili više godina oduzeto blizu sto milijardi dinara od njihovih prava. Predsednik sve ispodprosečne penzije povećava po progresivnoj stopi najviše do 13,3 posto, po njegovom principu,princiou što je penzija manja to veće povećanje. On ne razume da visina penzije nije prava mera siromaštva. Još su u težem položaju mladi, kao i nezaposleni. A u civilizovanom društvu solidarnost mora biti pravedna. Treba registrovati sirotinju i rešavati njihove probleme iz budžeta.

Uzimanje od nekih penzionera, da bi se dalo drugim penzionerima, je štetni populizam predsednika koji zamagljuje rešavanje siromaštvo. Korisnici penzija iz drugih zemalja su naši „siromašni“ penzioneri. Ima i vlasnika kapitala, sa malim penzijama. A svojom pogrešnom odlukom predsednik dalje ruši ustavno utvrđeno „penzijsko osiguranje“ i nastavlja kršiti prava nekih penzionera, da bi uvećao prava drugih. Još jednom on otežava funkcionisanje prava i stvaranje pravne države. Ako tako ostane biće isti problem i dalje pred našim Ustavnim sudom. Može li se nastaviti različito ispunjavanje prava na stečenu penziju, makar i po odluci predsednika? Naraslo siromaštvo mora se rešavati iz budžeta od svih, u proporciji sa prihodnim i imovinskim mogućnostima, kako to takođe određuje Ustav.

Autor je redovni član Naučnog društva ekonomista i konsultant za strana ulaganja