Kad se predsedniku sloši od Sovilja

To je čovek čija se popularnost zbog svega što je uradio davno proširila na sve republike nekada zajedničke domovine, a danas samostalne države. Društvene mreže su se usijale od poruka podrške njemu i porodici koje su stizale sa svih strana.

Đorđe Balašević, kantautor iz Novog Sada, obavestio je javnost da otkazuje koncert u Kragujevcu zbog problema sa srcem.

Panonski mornar se hvala Bogu i lekarima koji još uvek nisu napustili Srbiju uspešno oporavlja. Neki dobar vetar ispuniće njegova jedra i eto ga uskoro ponovo u Kragujevcu, Kruševcu, Beogradu, Splitu, LJubljani i što je najvažnije, eto ga ponovo među svojom porodicom.

Istog dana srce je, baš kao i najbliži saradnici, počelo da izdaje još jednu osobu. Predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić završio je, kako smo obavešteni od službenika njegovog kabineta, na aparatima na Vojnomedicinskoj akademiji. I onako usijane društvene mreže, pojačale su radnu temperaturu.

Građane Srbije svakako je zabrinulo dodatno pogoršanje zdravstvenog stanja predsednika Srpske napredne stranke. A onda je šokirana javnost preko tabloidnih partijskih biltena i službenog glasnika Srpske napredne stranke pink boje obaveštena da je predsedniku partije na vlasti, Aleksandru Vučiću, pozlilo zbog pitanja novinara Miodraga Sovilja iz redakcije televizije N1 i načina na koji ga je postavio.

Miodrag Sovilj je samo radeći svoj posao zamolio predsednika Srpske napredne stranke da nas više ne zavitlava. Od pasioniranog prodavca malina i drugog smrznutog voća, urednika grozomornog partijskog tabloida koji je istog tog predsednika Srpske napredne stranke nazivao budalom ako otputuje u Kinu, odmah je usledila osuda ovakve drskosti.

On je ovako postavljeno pitanje označio maltene kao atentat. Na pucanj biča momentalno je zarežao čitav čopor gazdinih hijena, kidišući na zadatu metu. Po izjavama najbližih saradnika, Aleksandru Vučiću, predsedniku Srpske napredne stranke, toliko se slošilo od tog pitanja da je završio u bolnici. Ali hvala Svevišnjem, preživeo je i ovaj pokušaj „atentata“.

Sada mu preostaje i da politički preživi, pošto je nagazna mina iz Krušika, koju su mu pod noge podmetnuli sin Nebojša sa ocem Brankom, toliko razarajuća da mu je fotelja ozbiljno naprsla.

Dok se prašina zbog aktiviranja ove mine još uvek nije slegla, a eho te detonacije razlegao se ne samo Srbijom već i vaseljenom, usledile su moralne lekcije i pridike da je neprimereno i zlurado na bilo koji način komentarisati iznenadnu bolest osobe koja se napila od sreće kada su ubijeni Slavko Ćuruvija i Zoran Đinđić. Pacijent, kome su još uvek bridele uši posle sastanka sa Tanjom Fajon, novom predsednicom Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, odmah je stavljen na aparate. Ali na EKG aparatu neprestano se očitavalo:

„Krušik, Krušik, Krušik!“

Stanje se dodatno iskomplikovalo oko ponoći, kada je pacijent konačno rešio da ispuni kvotu od dva sata sna, jer se na uređajima za merenje pritiska i srčanog ritma jasno iščitavalo:

„Oliver Ivanović, Omer Mehić, Stanika Gligorijević, sto muslimana za jednog Srbina…!“

Na sreću požrtvovani lekari učinili su maksimalne napore kako bi sprečili da ovako važan pacijent ne doživi sudbinu Slobodana Tanaskovića, koga su nepoznata lica sa fantomkama prvo vezala u Hercegovačkoj ulici, gde je radio kao noćni čuvar, dok su nabildovani momci rušili objekte u Savamali, a potom je zbog stresa preminuo od problema sa srcem na istoj toj Vojnomedicinskoj akademiji posle kraćeg lečenja.

Svaki iole normalan čovek želi da se posustali i posrnuli predsednik Srpske napredne stranke oporavi. Nije ni neko zadovoljstvo poraziti u normalnoj izbornoj utakmici bolesnog čoveka.

Za naprednjake taj meč se neumitno približava, jer osmogodišnji medeni mesec sa zvaničnicima Evropske unije je istekao. Sat nemilosrdno otkucava, kako rekoše. Važno je da On sačeka kraj te utakmice u dobroj kondiciji.

I da utakmica bude fer, po pravilima normalnosti a ne osione napredne bahatosti. Samo zdrav i prav čovek u stanju je da koncentrisano odgovara na pitanja tužioca, da potvrdi da razume optužnicu, da se suoči sa posledicama svojih nedela i zlodela.

Uostalom mnogo puta je Aleksandar Vučić, predsednik Srpske napredne stranke, patetičnim glasom izjavljivao da je on siguran da će zbog svojih napora da sprovede reforme završiti kao jedan političar sa ovih prostora. Ja sam apsolutno siguran da je mislio na Ivu Sanadera, bivšeg premijera Vlade Republike Hrvatske koji je zbog krivičnih dela iz oblasti korupcije osuđen na 10 godina zatvora i konfiskaciju sve imovine koju je stekao kriminalnim aktivnostima.

A kad se i to desi, valjda će se ova zemlja ponovo zvati Srbija a ne ovi prostori.

Autor je član DS