Kad se SNS penzioner naljuti na Vučića 1Foto: Privatna arhiva/Dragana Rakić

Proteklog vikenda jedan od najčitanijih tekstova na društvenim mrežama bilo je pismo koje je Aleksandru Vučiću uputio jedan penzioner iz Vršca.

U tom pismu očajni penzioner je zavapio: „Zašto, Aleksandre, mučiš penzionere? Zašto se kola stalno lome na nama? Zašto si nas osudio na stalni kućni zatvor?… Zar treba kada ova pošast prođe da završimo život u psihijatrijskim bolnicama, ili da se poubijamo zbog depresije i rasteretimo penzioni fond?… Poniženi smo jer izgleda da smo ispod nivoa kućnih ljubimaca koji su dobili dozvolu da budu šetani u vreme policijskog časa.“

Jedini zahtev iznet u ovom pismu i upućen Vučiću (a kome bi drugom?) jeste da se najstarijim sugrađanima omogući sat vremena šetnje dnevno. Realan i potpuno opravdan zahtev, složićemo se.

I ničeg neobičnog ne bi bilo u ovom pismu, jer takvih je na hiljade ovih dana, da ga nije uputio i lično potpisao dr Predrag Mijatović, jedan od osnivača Srpske napredne stranke.

Naime, 2008. godine, tadašnji narodni poslanik Srpske radikalne stranke dr Mijatović zajedno sa još dvojicom narodnih poslanika osnovao je u Narodnoj skupštini nov poslanički klub iz koga je rođena Srpska napredna stranka.

Ispada da je taj politički vizionar i ginekolog-akušer po struci, koji je učestvovao u porođaju Srpske radikalne stranke i dolasku na svet naprednjaka, danas potpuno marginalizovan, ponižen i doveden u poziciju da tužaka Vučića po Fejsbuku, jer mu ovaj uskraćuje elementarna ljudska prava.

Odmah po objavljivanju pisamceta, Fejsbuk profil penzionera-vizionara Mijatovića bio je zatrpan SNS botovskim pretnjama i uvredama, te se po ko zna koji put pokazalo da naprednjaci nikom ne praštaju pravo na lični stav i mišljenje, čak ni vlastitim osnivačima. Sa druge strane opozicija je u Mijatovićevom vapaju videla herojski čin pobune protiv autokrate i tračak nade da je počelo urušavanje SNS-a iznutra.

Kao što to obično biva – istina je negde na sredini. Svako ko poznaje Mijatovića zna da njemu ne pada na pamet da bude neko ko će dići glas protiv nepravde i kršenja ljudskih prava i biti predvodnik u rušenju Vučića.

Upravo se Mijatović u protekle četiri godine kao odbornik u Skupštini grada Vršca istakao svojim strasnim govorima punim mržnje prema ženama koje politički ne misle kao on. Najverovatnije je zbog jednog takvog radikalskog govora punog mizoginije i ličnih uvreda upućenih ženama opozicionim odbornicama smenjen sa mesta šefa odborničke grupe Srpske napredne stranke.

I nakon smene, ovaj sedamdesetogodišnji penzioner-ginekolog nije mogao da izdrži, a da političke neistomišljenice iz skupštinskih klupa, od kojih su tri njegove koleginice lekarke, a jedna je bibliotekarka, ne naziva „mentalno bolesnim“, „nedovoljno lepim“, „nestručnim“…

Penzioner Mijatović ni u snu ne bi pomislio da piše otvoreno pismo Vučiću samo da je uspeo da dobije „ausvajs“ koji bi mu omogućio da se šetka po vršačkim sokacima.

Čak bi se pridružio Vučiću i podržavao njegove sumanute odluke iz sve snage. Svako ko poznaje ovog neoradikala zna da je njemu do ljudskih prava ko do lanjskog snega. Stoga ovo Mijatovićevo pismo treba čitati kao udvoričko moljakanje za spostvenu udobnost i lični interes, a ne kao oštru kritiku Vučićeve politike iživljavanja i uskraćivanja opštih ljudskih prava stanovništvu.

U krajnjem slučaju, od jednog lekara koji je uz to i predsednik Upravnog odbora Opšte bolnice u Vršcu očekivali bismo da piše ozbiljnije tekstove o tome zašto su naše bolnice nespremne dočekale epidemiju virusa korone, bez osnovnih sredstava, bez jasnih protokola, zašto su stotine medicinskih radnika bile uskraćene za zaštitnu opremu i sada su zaraženi virusom Covid-19, a neki su čak i preminuli.

Ono što ne piše u pismu to je da je penzioner Mijatović osim što je željan šetnje i što teško podnosi zabranu kretanja i dalje željan političkog angažmana.

Kako smo saznali iz dobro obaveštenih izvora, njegova ambicija je bila da ponovo, po ko zna koji put bude kandidat za narodnog poslanika. Ali, ovog puta je izvisio i moraće da se zadovolji samo kandidaturom za odbornika u vršačkoj skupštini.

Pitamo se: da li će sada poniženi i uvređeni penzioner Mijatović odustati od kandidature za odbornika na predstojećim izborima? Ili će opet, zarad sopstvenih ličnih interesa da ostane u stranci u kojoj penzionere tretiraju „ispod nivoa kućnih ljubimaca“?

Mi koji poznajemo političke i profesonalne kvalitete ginekologa Mijatovića znamo odgovor. Nema potrebe da nam piše otvorena pisma po Fejsbuku.

Autorka je potpredsednica Demokratske stranke i odbornica u Skupštini grada Vršca

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari