Kad sud pita Skupštinu

Mi se sada nalazimo u ponovljenom sudskom procesu protiv mene, što je naložio Apelacioni sud. Ja želim da verujem da ćete ovog puta suditi na osnovu dokaza, a ne na osnovu pretpostavki tužilaštva i na osnovu želje pojedinaca iz sudske i izvršne vlasti, kao što je bio slučaj u prvostepenom postupku.

Ja tražim da u ovom procesu primenjujete pretpostavku nevinosti, jer je to pravo svakog čoveka u sudskom postupku. A ne da primenjujete pretpostavku krivice, kao što je do sada bilo, i da ja moram da dokazujem svoju nevinost.

U ovoj sudnici pre nekog vremena izrečena mi je kazna od pet godina zatvora, jer sam savetovao sina da utaji porez. Međutim, nijedan dokaz o tome nije iznet pred ovim sudom! A vi ste me, što zna svako ko radi u našem pravosuđu, osudili bez dokaza.

Osudili ste me na osnovu tumačenja odredaba Zakona o porezu na dobit i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, od strane poslanika Narodne skupštine, i to tumačenja donesenog za vreme sudskog procesa. To tumačenje ste vi tražili, jer kao sudsko veće ni sami niste bili sigurni da li u ovom slučaju postoji poreska obaveza. Vi, kao sud, imali ste dilemu. Kako sam onda ja, koji nisam ni pravnik, ni sudija, ni poreski ekspert, jedini morao da znam da poreska obaveza postoji?

Moram da kažem da je ovaj proces, koji traje već pet godina, imao veoma čudan tok. I reći ću zbog čega:

1. Meni je određeno jemstvo od 12 miliona evra i to je najveće jemstvo koje je ikada određeno nekome u srpskom pravosuđu. Odluka o jemstvu je doneta, ne na osnovu prava, već sa namerom da se, što je više moguće, ošteti moja kompanija i ja.

2. Oduzeli ste mi pasoš i nemam ga već pet godina. Ne znam ni da li je u međuvremenu istekao. Zbog toga ispaštam ja, ali morate znati da ispašta i 5.000 zaposlenih u Delti, jer ja ne mogu da putujem i da donosim poslove koji se od predsednika kompanije očekuju.

3. Sva vaša rešenja o nevraćanju pasoša obrazložena su apsurdnim tvrdnjama:

– da postoji opasnost od bekstva (a dva puta sam, vraćajući se iz inostranstva dokazao suprotno);

– da sam veliki poreski obveznik (pa zar to nije argument za suprotnu odluku, jer bi moja putovanja doprinela tome da Srbiji plaćam još veći porez);

– da imam veliki broj prijatelja u inostranstvu (zar nije i realno i dobro da svi naši privrednici imaju poslovne i privatne veze u inostranstvu);

– da imam veliki broj firmi u zemlji i inostranstvu, i druge gluposti.

Ja vas molim, da kada me sledeći put budete odbijali, pronađete neka smislenija obrazloženja.

Niste dozvolili da otputujem na operaciju u inostranstvo i tu odluku ste doneli bez uvida u medicinsku dokumentaciju, a pod pritiskom koji je ovaj sud imao sa strane.

Ja sam se u ovoj sudnici razboleo. Ali mogu da razumem da mi ne verujete kad vam kažem da se osećam loše. Međutim, pitam se kako to da ne verujete eminentnim beogradskim lekarima? Vršili ste pritisak na doktore iz Medigroupa, jer su me zadržali na bolničkom lečenju. Insistirali ste da me pregledaju lekari iz državnog Kliničkog centra, ali podsetiću vas da su i oni loše ocenili moje zdravstveno stanje i da su me zadržali u bolnici.

Odbili ste sve predloge koje sam uputio sa svojim braniocima. Ovo sudsko veće nije pozitivno rešilo nijedan naš zahtev.

Usred ovog postupka, promenjen je sudija koji ga je vodio. To je sudija koji je jednom prilikom dozvolio da službeno otputujem u inostranstvo, i nakon smenjivanja izjavio da je trpeo pritisak od predsednika ovog suda.

Blokirali ste mi imovinu, kompanijsku i porodičnu, u vrednosti od preko 30 miliona evra. To je u potpunom neskladu sa sumom za koju me sumnjičite, a koja je 10 puta manja.

U 2015. godini održali ste 60 ročišta, što je nezapamćeno i predstavlja veliki pritisak na mene i moje zdravlje. Postupak ste završili ubrzano, a ne znam da li je slučajno što je taj završetak bio tačno pred izbore.

Kada je Apelacioni sud vratio postupak na ponovno suđenje, proglasili ste se nadležnim, iako vam je jasno da je za ovo delo koje je preostalo da se sudi, nadležan sudija – pojedinac, a ne sudsko veće.

I na kraju, mada to za mene nije na kraju, nego na početku svega, u procesu držite mog sina, iako ste i sami zaključili da se ne razume u poreze. Samim tim postavlja se pitanje kako je onda sa umišljajem utajio porez. Ali logično je da ćete hapšenjem i procesuiranjem sina držati u šaci i oca.

Poštovani sude,

Vi ovde morate da sudite na bazi dokaza, jer ničija sumnja, pa ni sumnja tužilaštva ili suda, nije dovoljna da neko bude osuđen.

Tužilaštvo mora prvo da dokaže da porez postoji. Ali ne tako što se poziva na mišljenje stranačkih poslanika, jer to je oborio Apelacioni sud, i tome se ruga i srpska i evropska stručna javnost. A istina je da poreza nema, i to tvrde i dokazuju eminentne institucije i pojedinci iz zemlje i sveta.

Ako tužilaštvo tvrdi da sam savetovao sina da utaji porez, mora da dokaže: kada sam i gde sam mu dao taj savet? Je li to bilo za nekim ručkom, ili na sastanku? Je li to bilo usmeno ili mejlom? Je li to bilo pred nekim ili nasamo?

Prema onome što tvrdi tužilaštvo, trebalo bi da sam ja savetovao Marka, a Marko Žiku, a Žika Jadranku…. da ona utaji porez. Izvinite, ali to nije moguće i meni to liči na onu priču o dedi i repi.

Da bi postojalo krivično delo utaje poreza, mora da postoji umišljaj, što sam tokom ovog suđenja naučio, a što Vi kao sudija znate bolje od mene.

Ja već pet godina ovaj sud upozoravam da se nikada nisam bavio porezima (kao ni Marko), da za to plaćamo najbolje konsultantske kuće iz oblasti poreskog savetovanja. Niko sa mnom nije razgovarao o porezima, kao što je Jadranka ovde potvrdila da o porezima nije razgovarala sa Žikom, a Žika da nije razgovarao sa Markom. Dakle, savet da se izbegne porez ne postoji.

Jedino što savetujem svog sina, a i druge privrednike, to je da posluju po zakonu i da plaćaju porez. Moram da vas podsetim, moja kompanija Delta je jedan od najvećih poreskih obveznika. Samo u prošloj godini platili smo više od 93 miliona evra poreza, i toliko plaćamo svake godine. U poslednjih deset godina, kroz našu fondaciju, građanima Srbije dali smo 37 miliona evra.

A vi tvrdite da sam odlučio da utajim 2,8 miliona evra poreza, i to baš u firmi svog sina? Da li to Tužilaštvu i vama deluje logično? Zašto 2,8 miliona nisam utajio negde od ovih 90 miliona koliko plaćamo svake godine, odnosno od preko dve milijarde evra koliko smo platili u poslednjih desetak godina?