Foto: Stanislav MilojkovićMi, na Vidovdan, ne slavimo slom Srbije i naše vojske 1389. godine na Kosovu polju. Narod srpski je, vekovima, tugovao zbog tog poraza. Pali kosovski vitezovi bili su mu nepresušno nadahnuće za san o pobedi. Za san o živoj i moćnoj Srbiji.
Mit o carstvu nebeskom, koje nam je preče i draže od žive Srbije, nije program Srpskog pokreta obnove.
Veruje se da se, na Vidovdan, najbolje vidi. Pa šta se to vidi ovog Vidovdana?
Kad uđeš u pogrešan voz, i svaka usputna stanica je pogrešna.
Za Srbiju je pogrešan svaki voz sem onog koji je vodi ka demokratskoj Evropi i Zapadu.
Nijedno neprijateljstvo među ljudima, narodima i državama ne gasi se nastavkom neprijateljstva.
U Evropi, kojoj težimo, niko nam ne može biti ni bliži ni preči od naroda sa kojima smo skoro ceo dvadeseti vek živeli u istoj državnoj kući.
Kad god, u odlukama koje se tiču sudbine naroda i države, u sukob dođu razum i lična osećanja, srce mora da ide za pameću.
Na Kosovu nam je istorijsko pamćenje, po Metohiji su nam crkve i manastiri. Obavezni smo da se izborimo za ostanak i snaženje srpskog naroda na toj zemlji. To možemo i moramo samo u sporazumevanju i prijateljstvu sa većinskim albanskim narodom.
Autor je predsednik SPO
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
