Kad više ličiš na Đavolju varoš

Nekada je tu, na toj lepoj visoravni između tri planine Radana, Jastrepca i Kopaonika, na tri reke Toplici, Banjskoj i Kosanici, bujao život. I u tom lepom gradu od dvadesetak hiljada žitelja, urbanizovanom po ugledu na NJujork sa ulicama koje se seku pod pravim uglom, ali i u tri obližnje banje sa lekovitim izvorima, Lukovskoj, Kuršumlijskoj i Prolom banji.

„Danas se taj život preselio preko granice kod Merdara, u obližnje Podujevo na Kosovu“ – priča Slavko Ilić iz Udruženja građana Gvozdeni puk, jedan od petorice opozicionih odbornika u Skupštini opštine. „Režimski mediji u Srbiji pišu sve i svašta o Albancima sa Kosova, o nekakvoj ugroženosti Srba u bivšoj srpskoj južnoj pokrajini. To su čiste laži. Amerikanci su Albancima za samo nekoliko godina napravili auto-put od Podujeva preko Prištine do Skadra i tim putem idu na letovanje u Crnu Goru svi koji mogu, iz južne i istočne Srbije. I nikada se nikome nikakvo zlo i ništa ružno nije dogodilo. Oko tog auto-puta sve blista, sve se kupa u svetlosti i mi često idemo da u njihovim megamarketima kupimo robu proizvedenu u Srbiji, jer je ta roba tamo jeftinija nego u našim prodavnicama. Na pumpama i u kafićima sa prelepim mladim Albankama“, nastavlja priču Slavko Ilić, „svi su preljubazni. Vrlo često kad se užele našeg dobrog roštilja, Albanci dođu u Kuršumliju i tada je moj restoran, po ocu nazvan Bole, pun gurmana sa Kosova. Nažalost roštilj je jedina roba koju mi njima prodajemo“.

Jer Kuršumlija je pod aktuelnom srpskom vlašću postala sablasno, apokaliptički mračno mesto i sve više liči na obližnju Đavolju varoš, svetsku turističku prirodnu atrakciju.

Na lokalnim izborima u Kuršumliji na listi Aleksandra Vučića bio je i Rodoljub Vidić iz Prokuplja, današnji predsednik naše opštine. „I ne bi bio nikakav problem da je taj čovek nekakav stručnjak, častan i pošten. Za sedam godine njihove vlasti“, dodaje osnivač Gvozdenog puka Dejan Milošević Kuna, „iz budžeta, u njihove privatne džepove otišlo je 70 miliona evra. Dok smo mi za vreme bombardovanja krvarili gaće na Kosovu, oni su dobijali stanove po Beogradu, otimali bivše društvene firme, pravili biznis da bi posle bombardovanja pokrali i naše dnevnice u iznosu od oko 70 miliona evra“ – kaže Kuna.

Preko 8.000 ljudi je pod njihovom vlašću otišlo iz Kuršumlije, bolje reći pobeglo od lopova – nastavlja priču Slavko Ilić. Jer vučićevci po Srbiji masovno prave Potemkinova sela. U Kuršumliji su najavili da će u bivšoj fabrici konfekcije „7. juli“ napraviti novu fabriku koja će zaposliti 300 radnika. Čak su obavili i čin svečanog otvaranja. Na toj zgradi se danas lepe umrlice a ja sam na Fejsbuku obećao da ću pokloniti svoj restoran onome ko nađe tu fantomsku fabriku.

„Zbog svega ja na protestnim šetnjama poručujem uzurpatoru vlasti u Srbiji Vučiću: Imaš samo dve mogućnosti – ili ćeš uhapsiti svog kriminalca ili nas građane Kuršumlije koji dokazujemo da nas je pokrao. Ne treba on više nikoga da hapsiti jer on mora prvi da ode“ – uključuje se u razgovor ekonomista i nekada jedan od direktora, danas uništene i pokradene Kuršumlijske banje Đura Sahun, sada vlasnik obližnjeg kafića. A njegova ostavka međutim lakši je deo posla u oslobađanju Srbije. Jer naša zemlja se davi u kalu i glibu nacionalizma i šovinizma. Svest građana je zarobljena višedecenijskom indoktrinacijom, ideologijama nacionalizma i šovinizma koje ne trpe nikakvu toleranciju prema drugima i drugačijima. Vi i danas imate ljude kojima su idoli Milošević, Dačić, Šešelj, Nikolić, Vučić, Arkan i Palma. I nemojte misliti da se svi ti ultradesničari uma ogubana, svi poklonici Dušanovog carstva, svetog pravoslavlja, dvoglavog orla Nemanjića, Srbina Skenderbega, svete srpske zemlje Kosova, neće usprotiviti građanima Srbije koji traže slobodu. Svi će oni stati uz svog boga laži i prevare koji se zove Vučić.

„Sve je to tačno“, optimistički zaključuje kuršumlijski razgovor o oslobađanju Srbije Slavko Ilić. „Ali je istina i to da je za razliku od Vučića, Milošević iza sebe imao i vojsku i policiju. Jednog trenutka i skoro devedeset posto biračkog tela, pa je ipak pao sa vlasti. Nema nam druge nego za mesec dva, kada gora ozeleni, krenemo u oslobodilački marš na Beograd. Jer ako uzurpatori i mafijaši „prežive“ ove proteste, Srbija sigurno preživeti neće“ – kaže Slavko.

Autor je urednik Sportske galaksije