Kad zataji porodica

Jedan esejista, neću da mu pominjem ime, je izjavio „porodica to je propast“. Neki kažu da je porodica ono što se zbiva između četiri zida. Jeste, ali posledice su izvan zidova, napolju. Šopenhauer je rekao „kad se ženiš prepolovljena su ti prava, a duplirane obaveze“.

U Bibliji, u prvoj knjizi Mojsijevoj, zapisano je: „I Bog blagoslovi Noja i njegove sinove i reče im rađajte se i množite, napunite zemlju i vladajte njome“. A jedan dečkić je logično definisao porodicu: „Porodica, to su mama, tata i ja.“

Bolje bi bilo da je rekao i mi, ali on je jedinac pa nema sa kim da podeli čokoladu. Sve je više porodica koje čine supružnici, jedno dete, jedan pas i dva automobila. Moji baba i deda su imali šestoro dece, a da deda nije premlad stradao u Prvom svetskom ratu bilo bi i više. Moja majka i otac su imali nas trojicu, a supruga i ja dvoje. Što bliže to gore.

Porodica je u krizi i zbog poremećenog sistema vrednosti. U brak se stupa sve kasnije, jer mladi hoće „slobodan život“, tj. život bez obaveza kao da slede ono Šopenhauerovo viđenje braka. Uzori su im estradne zvezde, život posmatraju hedonistički, nema altruizma, cilj je laka i brza zarada.

Naša populaciona stvarnost je tužna. Srbija spada u zemlje sa najstarijim stanovništvom u Evropi pa mora da uvozi radnu snagu. Selo koje je bilo populacioni izvor umire, a groblja rastu.

Sve je više onih koji smatraju da su brak i porodica zastarele i preživele ustanove. Normalan čovek se pita da li su oni koji tako misle normalni. Porodica sa ulogama emotivnom, reproduktivnom, vaspitnom, ekonomskom je osnovna i nezamenjiva društvena ćelija. Ako zataji vaspitna, dobićemo novi slučaj „Ribnikar“.

Sve su to razlozi da se društvo, država, pre svih, okrene porodici, da se ekonomski podstiče rađanje, da se majkama, a i očevima, finansijski pomogne i omogući da više vremena budu sa decom. Rad sa roditeljima trebalo bi da bude redovna školska obaveza, a da razredni starešina svojim učenicima bude drugi roditelj. Porodična atmosfera u kojoj dete odrasta je nezamenjiv vaspitni činilac.

Istina, u formiranju ličnosti učestvuju i drugi faktori, škola i okruženje. Ali, ono što se propusti u porodičnim vaspitanju kasnije se teško ispravlja jer je reč o periodu koji presudno utiče na razvoj ličnosti. Odnosi između supružnika, netrpeljivost, svađe, tuče, ostavljaju duboke tragove u duši deteta.

Nije šuplja fraza ono što Biblija kaže, a ona ističe da je porodica (parafraziram) jedinstvo dve osobe, naravno različitog pola. A jedinstvo je emocionalna značajka, porodični sklad.

Okosnica je, naravno, žena, a muž dobar saradnik i pratilac koga ne bi trebalo da mrzi da usisava prašinu, ljušti krompir i secka luk, a ne da posle ručka, koji je servirala žena, sedne u fotelju i čita novine. Treba da deluje kao pozitivan primer. Porodica treba da deluje kao korektiv, da se, kao i škola, bori protiv mnogih pogubnih uticaja okruženja (sa društvenih mreža, ulice, iz parlamenta u kome nasilje nije retka pojava).

Žena kao supruga, majka i vaspitač, kao emotivni oslonac odlučujući je porodični činilac…

„Kad ne bi bilo žena, dijamant bi bio običan kamen“ (Viktor Igo).

„Žena je kao kapija na izlazu i ulazu ovog sveta“ (Ivo Andrić).

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.