Kad „znaš čoveka“, sve je moguće

Zahvaljujući tom poznanstvu i „sreći, pa, smo imali hrabrosti da uradimo gasovod“, predsednik Srbije neće morati da „veže konopče i da se obesi“ ispred predstavnika „sedme sile“, a „svi oni koji hoće da legnu, da imaju toplu sobu u Srbiji… da šetaju u majicama i kratkim pantalonama po kući, na minus 10 napolju“, to će moći uz najpovoljniju cenu gasa za Srbiju.

Dobri lični kontakti državnika u međunarodnim kontaktima su poželjni za postizanje određenih ciljeva, u ovom slučaju povoljne cene gasa za Srbiju, ali interes druge strane (ekonomski, geopolitički i dr.) koji za šire narodne mase nije na prvi pogled uočljiv, ipak postoji i on će morati da se valorizuje od strane predsednika i Vlade Srbije, bez obzira u kakvoj će to foliji uviti.

Iako u diplomatskom i medijskom obraćanju političara, sa „znam čoveka“, nije svojstveno, u Srbiji je i te kako razumljivo i prihvaćeno kao model rešavanja svakojakih problema i poslovanja.

Decenijama se na ovim prostorima rešenje problema i posla traži tako što se prvo raspitate za „svog čoveka“, koji će „vašu stvar pogurati“ da se brže i povoljnije reši.

To se radilo i radi van institucija u čijoj je to nadležnosti, izvođenjem „svog čoveka“ u kafanu, u neku turističku destinaciju ili na drugo mesto, a dogovor je na „obostrani interes“, a na štetu javnog interesa.

I dok predsednik Srbije „zna čoveka“, i to ni manje, ni više nego jednog od najmoćnijih ljudi na planeti, koji će građanima Srbije obezbediti gas po najeftinijoj ceni, dotle, jedan običan građanin, poput mene, koji „ne zna čoveka“, nije uspeo da, argumentovanim predlogom, od 15. juna ove godine, upućenom Goranu Vesiću, zameniku gradonačelnika Beograda, obezbedi nastavak izgradnje mreže sistema daljinskog grejanja na Karaburmi, iako je to u javnom interesu.

Naveo sam da se mreža za sistem daljinskog grejanja u ovom naselju gradi više od 10 godina, da je pre oko dve godine izgrađena do raskrsnice Salvadora Aljendea i Mirijevskog bulevara, da se, pre obustavljanja radova, gradila po oko 300 metara u toku jedne građevinske sezone, da su do sada samo prebačene na ovu mrežu individualne kotlarnice, koje su kao energent koristile ugalj i mazut.

Naglasio sam da se većina žitelja Karaburme greje na struju, što nije energent po standardima EU, kao i da ova izgradnja treba da dobije prioritet, posebno jer može da se finansirana iz pretpristupnih fondova EU, da sam početkom novembra 2020. godine (na poziv Beograđanima da u okviru kampanje „Da se Beograd gradi i radi po tvom“ iz sredstava budžeta za ovu godinu) aplicirao na sajtu Skupštine grada, sa predlogom da se nastavi izgradnja mreže daljinskog sistema grejanja na Karaburmi.

Međutim, sve to nije bilo dovoljno „argumentovano“, čak ni da mi se na prelog odgovori, a kamoli da se usvoji, jer su sredstva iz budžeta Grada za opštinu Palilula u 2021. godini uglavnom opredeljena za izgradnju kanalizacije u Krnjači, što je inače žiteljima ovog, i drugim naseljima na levoj obali Dunava, obećao predsednik Republike Srbije, i to 2019. godine, prilikom obilaska poplavljenog naselja u Borči.

Ovakvih i sličnih primera je napretek. Ako danas npr. nemate „svog čoveka“ u državnom zdravstvu, pregled kod lekara specijaliste zakazaće vam se preko IZIS-a, a kod eventualne ugradnje endoproteza kuka, kolena ili operacije katarakte zauzećete podebeli red na nekoj od lista čekanja kod specijalizovanih zdravstvenih ustanova na tercijalnom nivou.

Oni koji nemaju „svog čoveka“ skoro nikada nisu videli neku javnu ličnost da čeka kod izabranog doktora ili lekara specijaliste da se pregleda, leči ili operiše po procedurama koje su za „obične smrtnike“.

Njima se preko „svog čoveka“ obezbeđuje bolji tretman pri hospitalizaciji i lečenju, bez dodatnih troškova, a sve na teret onih koji nemaju te privilegije ali zato redovno uplaćuju zdravstveno osiguranje u RFZO.

Autor je diplomirani politikolog-novinar