Kada penzioneri stabilizuju javne finansije

Doznajemo i podele od tog uspeha već u narednoj godini. Većina zaposlenih u javnom sektoru dobiće 10 posto povećanje plata, a neke penzije će se povećati pet posto.

A koliki će biti kolač svega što stvorimo (BDP) i u toj idućoj godini, nismo još doznali, iako odavno imamo očitu grešku u našem sistemu, u kome je važnije kako učestvovati u podeli nego u samom stvaranju. Ta buduća povećanja ne mogu biti prelivanje iz praznog u šuplje, nego nekome treba i uzeti. Zaposlenima u privredi i za investiranje i za razvoj uopšte će ostati manje, ako se nastavi povećanje oporezivanja, a već se javni rashodi uvećavaju znatno brže od rasta BDP-a, pa je rizik i od kvarenja i nove stabilizacije.

Kaže se da je i javni dug smanjen, iako je on krajem 2014. godine bio 23,2, dok je po poslednjem objavljenom podatku u julu ove godine porastao na 24,2 milijarde evra. Jedino je njegov odnos prema ukupnom BDP-u smanjen, uz malo naše zasluge i više sreće. Skoro tri četvrtine tog duga je u evrima i dolarima, pa ga je smanjilo njihovo pojeftinjenje. BDP nam nije porastao koliko je obećavano, a on se utvrđuje u sve vrednijem dinaru. Zarade u javnom sektoru i penzije smanjene su već tri godine radi stabilizacije, a prave štednje je malo. Pohvaljen je posebno u tome doprinos penzionera, čije su penzije iznad prosečnih smanjene progresivno i čak do blizu 20 posto, a povećane su od tada degresivno i najviše samo ukupno do 2,8 posto. Potrošačke cene će za tri godine do nove godine porasti blizu sedam posto, a inflacija se ubrzava i topi sve više od plate i penzije. Kome će i koliko novo povećanje uvećati i kupovna moć dogodine? Oko sedam stotina penzionera neće ni dobiti nikakvo povećanje od pominjanih pet odsto. Oni pitaju kad će dobijati manje smanjene ili i čitave svoje zarađene penzije, a nemaju ni na to odgovor.

A može li se našoj dovršenoj stabilizaciji ostaviti to ime, ako je ona ostvarena i neisplaćivanjem zakonskih obaveza velikom delu penzionera, makar i „privremeno“ ali na neograničeno vreme. Bilo je i biće pravedno da više pomognu oni koji i imaju više. Ali i da se pomaganje jednom završi od svih. U protivnom nije ni postignuto ništa sigurno i održivo. Penzijski doprinos se plaća za sticanje penzije, a olakim uravnilovkama penzionera odvraćaju se obveznici da plaćaju veće doprinose, što kvari temelje penzijskog i ukupnog sistema. Privatni deo privrede, koji stvara najveći deo BDP, tek će sa planom za iduću godinu, moći predviđati i namene očekivanih prihoda. Na osnovu čega zaposleni kod njih mogu očekivati povećanja plata u idućoj godini, iako su one već manje od prosečnih? Imamo li još utemeljenu stabilizaciju i gradimo li dobar sistem?

Autor je konsultant za strana ulaganja