Kafanska proslava u Kolarcu

Mir božji! Prepune dvorane većinom mladih slušalaca, egzaltirana lica, nečujne ovacije bez kraja grupi muzičara na sceni!

Unmute, pak, otkriva naličje ovih, na prvi pogled ohrabrujućih video-zapisa: „u boj, u boj… spremte se…“ poje oktet na mikrofone, tapan „čuka“ nasred koncertnog podijuma uz gromoglasno talambasanje i zvižduke publike a pošiljalac ovog tvita poručuje: “Grmi na Kolarcu! Spremte se spremte četnici.

Koncert Srpskih pravoslavnih pojaca. Srećna Nova godina braćo i sestre.“

Teško da je Ilija Milosavljević Kolarac imao u vidu ovakva zvučna „dostignuća“, umeće, znanje, recepciju i rodoljublje, kada je 1877. testamentarno namenio posebni Univerzitetski fond za gradnju institucije „u kojoj će se predstavljati kulturna, naučna i književna dostignuća… za buđenje osećanja časnosti i rodoljublja i različita polazna znanja“.

Niti je Aleksandar Prvi kada je 1928, zahvaljujući ozbiljno uvećanom Fondu, potpisao ukaz o osnivanju i gradnji Univerziteta za narodno prosvećivanje, mogao predvideti ovakve edukativne sadržaje i rezultate edukacije.

Teško je zamislivo da bi Stevan Hristić, koji je četiri godine kasnije sa Beogradskom filharmonijom pod motom „Tvoj svet muzike“ i delima Rimskog Korsakova, Novaka, Milojevića i svojim, dakle – za to vreme savremenim repertoarom, otvorio dvoranu Kolarca, danas pozdravio populističke koncerte kojima u poslednje vreme vlada atmosfera doskora rezervisana za kafanske proslave.

Za proteklih devedeset godina koliko postoji, ova dvorana je upijala interpretacije Prokofjeva, Rubinštajna, Rihtera, Rostropoviča, Karajana, Mehte, Pogorelića i mnoge druge vrhunske umetnike kao i najznačajnijih domaćih i svetskih kamernih ansambala i simfonijskih orkestara, uključujući i Berlinsku filharmoniju.

Takvom kompleksnom zvučnom aurom je, u vidu dopunskih studija, uticala na formiranje ovdašnjih generacija muzičara i onim najuspešnijim darežljivo ustupala svoj podijum, decenijama oblikovala kriterijume publike i kritike, pratila razvoj, uspone i padove festivala kao što su Bemus ili Međunarodno takmičenje muzičke omladine…

I? PA ŠTA? Ko to kaže, ko to laže?

Liberalni kapitalizam je promenio doskorašnje prioritete i hijerarhije, budžet za kulturu je sve skromniji, sve manje je obziran prema institucijama kulture a, istovremeno, toleriše sve širi broj korisnika koji često izlaze iz kategorije stvaralaštva, protagonisti umetničke muzike se sve više osećaju kao kustosi koji nas vode kroz zaboravljene kreativne predele, Muzička omladina i muzičko obrazovanje su relikti prošlosti…

Usput je taj cunami dohvatio i nekadašnji Narodni univerzitet koji je ostao bez redovnog finansiranja i počeo da prodire i plavi Veliku dvoranu koja je postala komercijalni predmet različitih želja sa utvrđenim tarifama.

Ukratko, Kolarac je u opasnosti da postane mesto gde onaj kome se može, može i „naručiti“ pesmu i nametnuti sopstveni „svet muzike“.

Bilo je „iskakanja“ i devedesetih, na primer kada je Vesna Zmijanac pevala uz „pratnju“ Mešovitog hora RTS-a, ali je Dvorana te sporadične ispade izbrisala iz sećanja.

Možda bi se to dogodilo i sa ovim novim „falševima“, s tim što ovog puta nasrtaji na njeno devet decenija formirano duhovno jezgro zvuče agresivnije i ideološki sistematičnije pa prete da razore primarnu kulturno-obrazovnu funkciju koju je zadužbinar imao u vidu a uprava, pod finansijskim i drugim pritiscima, ponovo smetnula sa uma.

Zaboravljamo da Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca nije imaginarni konstrukt a da njena održivost jeste lakmus jedne žive, pokretne, moderne kulturne politike i političke kulture i ogledalo opšteg obrazovanja.

A obrazovanje je, prošle godine nam je nažalost to drastično predočeno, temelj bez koga je kultura šuplja kula koja lebdi.

Zbog svega toga Kolarac i njegovo amblematično nasleđe, uz pre svega političku volju i promišljenu kulturnu politiku koja će obezbediti trajno finansiranje i modifikacije Zakona o zadužbinama, moraju da opstanu i zadrže osnovnu kulturnu, obrazovnu i umetničku namenu sa kojom je Zadužbina osnovana; naravno, uz podrazumevajuće prilagođavanje novim društvenim i kulturološkim okolnostima.

Kao i svim našim urušenim institucijama i oblastima čiji je proces ozdravljenja dobio konsenzus na protestima, i Kolarcu predstoji borba za nezavisni status kojim će otkloniti mogućnost da se promenom vlasti menjaju i „naručilac“ pesama i „svet muzike“!

Autorka je muzikološkinja i muzička kritičarka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.