Kajzere, izvini!

Najbitnije, Boričićev tekst vrvi od neistina. To bi predsednik Aleksandar Vučić i plagijator Siniša Mali nazvali lažima, ali ja ne spadam u nepristojne ljude, pa to nazivam neistinama. Počev od potpisa. Branislav Boričić se potpisao kao „bivši dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu“. Nije on uopšte bivši, već je sadašnji prodekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i, istovremeno, prorektor Univerziteta u Beogradu. Prvi put u istoriji, kako bi to odmereno iskazao predsednik Vučuć, Univerziteta u Beogradu jedan čovek je istovremeno prorektor tog univerziteta i prodekan fakulteta koji čini taj univerzitet. Dvostruka uloga. I to u svojoj 68. godini. Cvet akademske mladosti i kreativnosti! A Senat Univerziteta u Beogradu čuti o tom sukobu interesa i prihvata Branislava Boričića kao jednog od svojih, člana rektorskog kolegijuma. Kad smo već kod etike!

Drugo, i veoma bitno, nije tačno da su „sva četiri najviša profesionalna akademska tela“ ustanovila neakademsko ponašanje profesorke Danice Popović. Ne samo da između tih tela postoji hijerarhija, pa sva četiri nikako ne mogu da budu „najviša“ (Branislav Boričić očigledno ne zna o čemu piše), nego ni Stručna ni Etička komisija nisu ustanovile, prema njihovim izveštajima, da je u pitanju plagijat prevoda. Nastavno-naučno veće je, pod komadom Branislava Boričića, a suprotno važećim propisima, to ustanovilo, a Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, kojim rukovodi profesor Vuk Radović, honorarni saradnik Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sramno je, bez razmatranja, odbacio žalbu Danice Popoviću, budući da je navodno izjavljena na pogrešno rešenje.

Treće, nije na mestu tvrdnja da se protiv navedenih rešenja može pokrenuti upravni spor, nego je taj spor već pokrenut. I to Branislav Boričić jako dobro zna, pošto je strana u sporu, a pravi se nevešt. Pa će se tek kad Upravni sud odluči, kada bude odlučio, videti kako stvari stoje u pogledu odluke Nastavno-naučnog veća. A da ne bi bilo neizvesnosti za članove Etičkog odbora Univerziteta u Beogradu, i u pogledu njihovog rešenja će biti pokrenut upravni spor. Rešila Danica Popović da presavije tabak, a ja verujem u slobodnu volju pojedinaca, barem onih u mojoj porodici.

Pošto je ustanovljeno činjenično stanje da Branislav Boričić ne govori istinu, sada malo o njemu i njegovoj akademsko-upravnoj karijeri. Očigledno ga je pogodilo koliko je eminentnih profesora Univerziteta u Beogradu dalo podršku zahtevu profesorke Danice Popović za ispitivanje njegove odgovornosti za kršenje Etičkog kodeksa. Pa insinuira da sam ja, kao njen suprug, sve to organizovao na Pravom fakultetu, dok sam tamo bio profesor. Nego, otkud to potpisa akademik Ljubodrag Dimić, mora da je i on sa Pravnog fakulteta! Otkriću Branislavu Boričiću malu tajnu. Jedan od ljudi koji je potpisao podršku, rekao je, kada sam ga pitao da li to želi: „ako je protiv Boričića, odmah potpisujem“. Dakle, nisam ja centar zbivanja. Nego je to, voleo on ili ne, Branislav Boričić. LJudi su bili zgroženi njegovim delanjem, ne samo onim što je on kao fakultetska vlast učinio Danici Popović.

U svojim ranijim tekstovima u listu Danas Branislava Boričića sam nazvao Kajzer Sozeom Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zbog toga se ponizno izvinjavam gospodinu Sozeu. Mislim, Kajzeru se može prebaciti mnogo štošta, ali nikako ne da je kukavica. Čovek je, tako pričaju, svesno pobio celu svoju porodicu da bi to pokazao (po potrebi odgledati film „Dežurni krivci“). Nasuprot tome, Branislav Boričić je – kukavica. Takav mu je i ovaj tekst – kukavički. Koristim, pristojnosti radi, reč kukavica, iako bi primerenija bila ona distinkcija dr Grujića (u izvođenju Radeta Šerbedžije) iz filma „Variola vera“ (odgledati po potrebi). Skriva se Branislav Boričić, opet iza odluka te jedne, te druge komisije, te iza moralne gromade Vuka Radovića i odbora kojim on predsedava. Nije to pukovnik Natanijel DŽesop iz filma „Nekoliko dobrih ljudi“ (odgledati po potrebi) koji na kraju bestidno, iskreno i ponosito kaže: „Jeste, bre, ja sam to naredio“. Ove „bre“ sam dodao, nije u rečniku pukovnika američke mornaričke pešadije.

A da je Branislav Boričić kukavica sledi i iz činjenice da me je tužio sudu i to tako da je podneo pet parničnih i jednu krivičnu tužbu zbog mojih tekstova o njegovim činjenjima kao javne ličnosti. Nije se usudio Branislav Boričić da u novinama odgovori na moje navode, da se upusti u polemiku, znoje se dlanovi, nego me je tužio. Hajde još ove parnice (pet komada) nekako mogu da razumem, ali nemam nikakvog razumevanja za krivičnu tužba za napisane reči.

Krivično pravo je posvećeno najstrašnijim ljudskim činjenjima, a sudovi se u krivičnom postupku bave najtežim prekršajem prava. Bavi se ubistvima, silovanjima, teškim telesnim povredama. Bave se jezivim činjenima, koja ostavljaju teške posledice. Umesto da sudu prepusti da se bavi tim posledicama, ljudskim tragedijama i njihovim predupređivanjem, sujeta Branislava Boričića, prorektora i prodekana, navela ga je da me krivično goni. Zbog kukavice Branislava Boričića, sud se sada bavi povređenom sujetom jednog pseudointelektualca.

Uzgred, zgusnut mi je sudski raspored u sledećih desetak dana: imam tri ročišta u kojima je tužilac Branislav Boričić. 14. i 16. juna su parnice, a 21. juna je novo ročište krivičnog postupka. Biče zanimljivo i željno iščekujem ponovno suočavanje sa čovekom koji se u sudnici znoji i pri hladom vremenu.

Opstanak Branislava Boričića na mesti prorektora i prodekana je pitanje etike Univerziteta u Beogradu i onih koji treba da vode računa o tome. Što se mog odnosa prema dotičnom tiče, mogu mu javno poručiti jedino ono što je uobičajena replika iz holivudskih advokatskih filmova: „See you in court“!

Autor je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u penziji