Foto: Shutterstock/Dario ValjanKakav smo mi to narod? Podeljen. To je najčešći odgovor koji ćete dobiti. Ponavlja se ta krilatica iz dana u dan, uvukla se u javni govor neprimetno kao fotošop na bilbord sa Jorgovankom Tabaković.
Dijapazon reakcija na ovu očiglednu činjenicu je zaista širok; od prostog „meh, mi smo se oduvek delili“, do strahovanja da će to na kraju (kao i na početku) dovesti do građanskog rata.
Ja u celoj toj priči vidim samo prevaru, spin, način da se samim apelovanjem na emocije izazazovu podele, bez fokusiranja na ono što leži u pozadini, na suštinu; bez uključivanja razuma i logike (izguglajte fenomen post-istine, ne mogu baš sve da radim umesto vas). Početak rešavanja svakog problema je prihvatanje, za šta je potrebno realno sagledavanje.
Zato sam rešio da se obratim nekome da mi pomogne, nekome ko stvari posmatra objektivno, jer mudrim rečima Ilije Čvorovića, mi ne možemo sebe da vidimo sa strane.
Setio sam se jednog prijatelja naučnika, koji je idealan za ovo o čemu pišem (em Švajcarac, em rođen u Nemačkoj). S obzirom na to da je godinama boravio u Srbiji, i pritom bio na raznim funkcijama, došao sam na ideju da proučim njegovo viđenje ovog naroda, u nadi da bolje razumem kakvi smo mi zaista.
Na kraju krajeva, stari prijatelj je najbolje ogledalo. Podeliću sa vama delove onoga što mi je taj domaći stranac napisao:
O činovnicima
Lično iskustvo mi je pokazalo da je polovina vaših činovnika loša i veoma lenja. Dovoljno je da uđete u poštu, gde bezbrojne gospođice neprestano brbljaju, popravljaju šminku, a jedva da se potrude, i to veoma neljubazno, da udovolje narodu kojem bi morale biti na raspolaganju…
O kvaziintelektualcima
„Otmeno društvo“ tako ne dozvoljava nekom svom članu da se izdigne iznad proseka. Svim sredstvima nastoji da prepreči put onome ko se osmeli i poželi da istupi iz njegovih redova. Ako je, pak, nemoćno da ga u tome spreči, progoniće ga spletkama, čak i kletvama.
Stoga pravi intelektualci ove zemlje, ima ih, i to mnogo, ne uspevaju u Srbiji, pa obeshrabreni napuštaju borbu. Zato i najznačajnija mesta u administraciji najčešće zauzimaju mediokriteti, čak i ljudi bez ikakve vrednosti. Zato vam je i politički kadar kukavan…
O vođama
Vaše vođe nisu… Koliko je prošlo od završetka rata… Svečano obeležile nijedan od onih velikih događaja kojima dugujete slobodu i veličinu zemlje. Jasno je, takve svečanosti bi bile nezgodne većini vaših sadašnjih vođa zato što oni, dok vam je zemlja bila u smrtnoj opasnosti i kada se trebalo žrtvovati, ništa nisu učinili za nju, već su se samo brinuli kako da sklone na sigurno svoju dragocenu ličnost, čak su neki iskoristili nesreću otadžbine da bi se obogatili…
O korupciji i anketnim odborima
Ne koriste, međutim, samo političari-ministri politiku da bi se obogatili, već i obični političari-poslanici slede njihov primer. Među njima besni najsramnija korupcija, a odatle je zahvatila funkcionere koji zavise od političara. Mogao bih vam navesti desetine meni poznatih slučajeva potkupljivanja poslanika, ministara i visokih funkcionera mitom čiji iznos prevazilazi milion… Ponekad bi se javno mnjenje ipak uznemirilo videvši neke slučajeve najočiglednije korupcije. Tada bi vaši političari strančari osnovali skupštinske anketne komisije, koje nikada nisu dale neki rezultat zato što vukovi ne jedu jedni druge.
O funkcionerima i političkim vezama
Ukaže li se neko mesto u vlasti, bilo ono važno ili osrednje, svejedno, o izboru ne odlučuju zasluge kandidata, već političke veze. Može on biti i najveća neznalica, najnečasniji čovek, ako je „štićenik“ političara-strančara stranke na vlasti, pobediće i čoveka najkvalifikovanijeg u stručnom i u moralnom pogledu. Kada se neki kandidat prijavi na konkurs za neko mesto u ministarstvu, ne pitaju ga: „Šta znaš? Šta si radio dosad?…“ Ne, pitaju ga: „U kojoj si stranci? Koji poslanik te preporučuje?“ Posledice ovakvog načina rada su pogubne za zemlju. Funkcioneru su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta. Često nisu ni sposobni da obavljaju posao koji se traži od mesta koje zauzimaju…
O kapilarnim glasovima
Činovnik mora da bude njihov birač i, zahvaljujući uticaju i moći kojom raspolaže, mora mu doneti i glasove svojih potčinjenih…
O stranačkoj politici
Ni jedan jedini poslanik, koji pripada nekoj stranci, ne sme da glasa onako kako mu nalaže savest. Glas mu određuje stranka, a stranka u vidu samo jedno: da se održi na vlasti ako je ima, ili da dođe do nje ako je nema. Nijedan ministar ne može da izvrši neku reformu koju smatra neophodnom ako mu to ne odobri stranka. Stranka ima predsednika, koji, često, ima mnogo više stvarne vlasti od samog šefa države…
O univerzitetskim profesorima
Vaši univerzitetski profesori ne čine ništa da bi promenili to po zemlju kobno stanje… Istina je da na univerzitetu imate i ljude velike vrednosti, ali su velika većina mediokriteti koja su na ta mesta stigli zahvaljujući stranačkoj politici ili njenoj podršci. NJih, naravno, nimalo ne zanima moralna, pa čak ni naučna vrednost učenika. Oni sastavljaju i umnožavaju svoja predavanja, krčme ih i… Vode stranačku politiku kako bi, na taj način, zaradili što više novaca.
O obrazovanju
Ti profesori guše svaku izrazitiju individualnost koja bi mogla da zaseni njihovu vlastitu osrednjost. Oni ubijaju ono, za svaki napredak toliko potrebno nadmetanje. Uopšte se ne bave duhovnim potrebama svojih učenika… Dopustili ste tako da umre duh vaše omladine. Dozvolili ste da se ona ugleda na sve one vaše skorojeviće, zabušante, zelenaše, ratne bogataše, sumnjive političare, zatrovane žudnjom za novcem. Vaša omladina je njihova žrtva. Obrazovana je po uzoru na njih…
. . . . . . . . . . . . .
Ovo što ste sada pročitali je moj i vaš iskreni prijatelj Arčibald Rajs napisao daleke 1928. godine, u svom delu „Čujte, Srbi!“
Možda da pojačamo slušne aparate?
Autor je lekar internista iz Niša
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
